Архиве аутора: Пеко Лаличић

Ситне мисли: Мозгалице (961-980)

961. Прве звезде које сам угледао и осетио њихову лепоту били су моји родитељи. Касније су следиле сестре, браћа, пријатељи, супруга, кћи, зет, унучићи, љубав и доброта – и срећа моја са њима, уз друге радости живота. 962. Све што … Наставите са читањем

Објављено под Мисли | Означено са , | Коментари су искључени на Ситне мисли: Мозгалице (961-980)

Ситне мисли: Мозгалице (941-960)

941. Све што мислите, не саопштавајте. Све што саопштавате, осмислите. 942. Свему што расте, просветљења треба. 943. Рећи! Не причати.

Објављено под Мисли | Означено са , | Коментари су искључени на Ситне мисли: Мозгалице (941-960)

Ситне мисли: Мозгалице (921-940)

921. Самоћа ми је потребна као вода, али не дам да ме круни и удаљава од онога што волим. Она ми је неопходна кад се пресабирам, ослушкујем, процењујем и мерим. Кад тражим себе. И друге у мени. 922. Све што … Наставите са читањем

Објављено под Мисли | Означено са , | Коментари су искључени на Ситне мисли: Мозгалице (921-940)

Ситне мисли: Мозгалице (901-920)

901. Осећам да долазе све безосећајније генерације. 902. Жалим за много чим и много шта, али ми је најжалије људи који завршише факултете и стекоше, чак, и научна звања, а остадоше јадни, неписмени. 903. И са ниских грана се може … Наставите са читањем

Објављено под Мисли | Означено са , | Коментари су искључени на Ситне мисли: Мозгалице (901-920)

Ситне мисли: Мозгалице (881-900)

881. Све сам изрекао у песмама. Све, осим песме која ме прогањала целога живота и која је била и остала јача од мене. 882. Највише волим песму кад жубори, ромори и моје мисли до ваших срца носи. 883. Великих је … Наставите са читањем

Објављено под Мисли | Означено са , | Коментари су искључени на Ситне мисли: Мозгалице (881-900)

Ситне мисли: Мозгалице (861-880)

861. Не полазите увек од себе. Неретко је то најскупље полазиште. 862. Кад се не пребројавамо, сви смо на броју. 863. Пријатељ не мери. Он увек даје и узвраћа – без мере.

Објављено под Мисли | Означено са , | Коментари су искључени на Ситне мисли: Мозгалице (861-880)

Ситне мисли: Мозгалице (841-860)

841. Злу се не треба надати, али га треба очекивати. 842. Ако је жена темељ куће, мушкарац би требао да буде кров а деца светлост која је испуњава. 843. Ништа није суровије од злих људи.

Објављено под Мисли | Означено са , | Коментари су искључени на Ситне мисли: Мозгалице (841-860)

Ситне мисли: Мозгалице (821-840)

821. Да није правда слепа, истина би увек била на виделу. 822. Сва зла потичу од једнога. Од онога у човеку. 823. Неплодан живот је заблуда да живимо.

Објављено под Мисли | Означено са , | Коментари су искључени на Ситне мисли: Мозгалице (821-840)

Ситне мисли: Мозгалице (801-820)

801. Ужарене главе су хендикепиране. Не пристају им никакве маске. 802. Не презаштићујте децу. Омогућите им да се искажу и буду – оно што хоће и могу. 803. Све маске једна на другу личе.

Објављено под Мисли | Означено са , | Коментари су искључени на Ситне мисли: Мозгалице (801-820)

Ситне мисли: Мозгалице (781-800)

781. Бранимо се знањем, а не звањем! 782. Човека, кад остари, не оптерећују године – већ дани. 783. Зрелима за падање, само пад предстоји.

Објављено под Мисли | Означено са , | Коментари су искључени на Ситне мисли: Мозгалице (781-800)