Причињавање: Вођа пута

Александар ЧотрићБраћо и сестре, пред нама је дуг и напоран пут, који је пун успона и падова, тунела и кривина. Зато нећу да толеришем оне који планирају да хватају кривине! Чекају нас бројна и тешка искушења, али чекамо и ми њих потпуно спремни. На том путу биће одустајања слабића због умора и разочарања. Али зато ће нам свима бити боље када једнога дана стигнемо на циљ. Ја тај циљ видим и водићу вас ка њему. Непријатељ каже да је наш пут погрешан и да нико, ко је ишао њиме, није стигао на циљ, а није се ни вратио. Непријатељ ништа друго и не зна, осим да лаже. Зато и јесте непријатељ.

Нека одмах каже, ко не може да ме следи, да знамо ко је међу нама издајник! Пут је само за одабране. Нису ми потребни малодушни, уморни, кукавице и лењивци! Тражим храбре и борбене! Желим да у првим редовима буду млади и одлучни! Ја знам шта нам је циљ, знам како да га остваримо. Свестан сам на кога могу да се ослоним, а ко су нам непријатељи. Пријатељи су нам лажни, а непријатељи искрени.

Спреман сам да свима вама будем на услузи у свако доба дана, али и од вас тражим рад, рад и само диринчење. Од данас у календару више нема недеље, нема празника, нема годишњег одмора… Ја почињем да радим у пет ујутро, а завршавам иза поноћи. Овај пут је моја животна мисија. Све сам томе подредио. Желим да вас доведем, хтели ви то или не, у благостање, срећу, изобиље и мир. Ја једини то могу да урадим. Први сам се сетио да се упутимо овим правцем, што довољно говори о мојим намерама.

Браћо и сестре, ја сам, као што знате, под великим притисцима са свих страна. Странци хоће да утичу на наш пут. Ви од мене очекујете много. Сви сте уверени да ћу вам помоћи. Сви ваши погледи упрти су само у мене. Осећам велико бреме одговорности, јер се све свалило на моја леђа.

Због свега тога, драга браћо и сестре, обавештавам вас да одустајем!

© Александар Чотрић

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.