Причињавање: Промоција

Александар ЧотрићДуго и темељно сам припремао представљање моје књиге прича. Писао сам приче пуних пет година и сматрао сам да ће труд бити узалудан, ако први сусрет с читаоцима не буде достојан величине дела која сам створио. Написати књигу само је пола посла. Друга половина је маркетинг.

Одлучио сам да будем сам свој пи-ар. Водио сам рачуна о свим детаљима. Месец дана унапред знало се да ће промоција бити у великој сали Културног центра у нашем граду. Најпре сам разговарао с уредницом програма која је прихватила да отвори вече и најави учеснике. Затим сам се договорио с књижевним критичарима који су пристали да у планираном термину говоре о књизи. Наручио сам у штампарији 50 плаката са мојим ликом које сам излепио по дрвећу, бандерама, металним оградама и зидовима.

– Опет неки избори – гунђали су пензионери који су ме затицали на мердевинама и у крошњама дрвећа.

Добио сам и 500 одштампаних позивница које сам делио свима које сам виђао тих дана.

– Да није позив за мобилизацију – питао ме је комшија Пеђа који је био добровољно упућен у ратове које нисмо водили.

Остатак позивница сам послао поштом. Нисам ништа препуштао случају, па сам на промоцију људе позивао и телефоном, СМС порукама, порукама електронске поште и телефаксом. На мојем профилу на Фејсбуку и Твитеру објавио сам информацију о толико чеканој промоцији. Гостовао сам на локалној радио станици и причао да ће књижевно вече бити феноменално. У нашем седмичном листу изашао је приказ књиге и најава промоције.

И, коначно, дошао је и тај дан. Био сам нервозан и раздражљив како ће да протекне књижевно вече.

Вече је било феноменално организовано. И сигурно би то био мој животни тријумф, да је бар неко био у публици.

© Александар Чотрић

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.