Причињавање: О владајућој партији

Александар ЧотрићЦиљ сваке странке је да освоји власт. А код нас је циљ и да, по освајању, власт никад више не изгуби. Да би вечно владала, странка дневно мења своје ставове. Прича људима оно што желе да чују, а скрива оно што не желе да виде. Уверава их да им је лоше због прошлости и да ће им бити боље у будућности. Садашњост не помиње. Битни су јој гласови на изборима и ћутање између избора.

Забрињава кад владајућа странка веома брзо постане владајућа партија!

Од партије која влада сви очекују бољи живот. Неко тако што ће се учланти у њу, а неко тако што ће је срушити с власти.

У владајућу партију се улази из уверења – да ћете добити бољи положај. Улази се и из љубави – према новцу и привилегијама. Члан се постаје и због програма – за доделу субвенција и повољних кредита. У редове режимске партије улази се да се ништа више не би чекало у редовима.

Важније је ући у владину партију, него изаћи с најбољег факултета. Важније је ћутати у партијским телима, него говорити на стручним скуповима. Важније је писати коментаре на интернету, него писати научне књиге.

Партијска књижица је постала наша Света књига.

Ко уђе у партију власти више не личи на себе, јер постаје млађи, виши, плављи, лепши, паметнији, образованији, невинији, стручнији…

Достојевски је написао да је „човек без своје собе, човек без својег мишљења“. Код нас је човек без своје партије човек без својег мишљења. И без било чега другог.
Кад опозициона партија постане владајућа, промени се, па постане служба за запошљавање или агенција за бесплатна путовања по свету!

Кад уместо правне, буде успостављена партијска држава, владајућа партија је увек у праву. Таква партија тврди да не контролише медије. Можда је у праву, јер то више нису медији.

Многи политичари тврде да су они доследни, јер су увек искључиво у режимској партији!

Свака власт квари, а код нас се политичари покваре и пре него што дођу на власт. Кад такви преузму функције у држави, они покваре и све остало.

А кад партија изгуби власт, брзо и успешно се трансформише – у десет посвађаних и сукобљених опозиционих странака, које се око једног, ипак, слажу: да са бившом владајућом, корумпираном, криминалном и штеточинском партијом немају баш ништа заједничко!

© Александар Чотрић

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.