Књига: Метаморфозе једног српског вола – Веселин Мишнић

Веселин Мишнић - Метаморфозе једног српског волаНова књига Веселина Мишнића „Метаморфозе једног српског вола“ је сатирични роман у издању „Чигоја штампа“, у едицији „Лудости ума“, објављен крајем априла.

О Мишнићевим „Метаморфозама једног српског вола“ књижевник и социолог Ратко Божовић је записао:

ДОМАНОВИЋЕВСКА ПРОЗА ВЕСЕЛИНА МИШНИЋА ВЕК КАСНИЈЕ

Метаморфозе једног српског вола, је роман заводљиве и жестоке сатире. Ево, коначно, домановићевске прозе сто година после Домановића. Пред нама је сатирични роман складне целине и неодољиве досетљивости у којој се слика трагикомичне реалности трансформише у имагинарну критичку енергију. И ту настаје опскурни заплет ове интензивне сатире, која се у Метаморфозама разрачунава са глупостима и апсурдизмима режима, у коме се једино умножавају Минотаури и друге садо-мазо наказе.

Мишнић се руга сваком облику примитивизма, кича и простоте. Он указује на беспризорно унижавање свих људских вредности, на повампирено идолопоконство, на кудикамо мизерније и приземније полтроне од оних које нам је историја оставила у наслеђе. Аутор кроз наизглед главну причу о волу који говори, обзнањује изопаченост друштва, немоћ сваког појединца и бесмисао времена у којем живимо.

У ствари, ова надахнута и духовита књига моћне сатире, својим садржајем смештена је негде између Домановићеве Страдије и Орвелове Животињске фарме. А изнад свега, будним оком све то надзире Велики Брат, или Минотаур, свеједно је које име носи, тај лукави контролор света и наших живота.
Мишнић нас овом убојитом сатиром уверљиво подсећа о повратку и присутности истог чудовишта.

Уводни део романа „Метаморфозе једног српског вола“:

Вест…

Драги гледаоци,
прекидамо емитовање текућих актуелних вести, јер од вести која нам је у току емисије приспела, невероватније и необичније нема. На срећу, није реч о некој катастрофи глобалних размера, нити се ради о испаду неке пијане фолк звезде, или туче доконих посланика у парламенту, (која јесте омиљена забава сваког гледаоца) већ се у нашем шумадијском селу догодило нешто невероватно, наиме један домаћи, српски во је проговорио.
Према информацијама које смо добили, не ради се ни о каквој неукусној шали. Чињеница је да ова вест за сада још није сасвим потврђена. Молимо вас да будете само мало стрпљиви.
Сирови материјал који смо управо добили са терена, тренутно се налази у монтажи и убрзо ће бити спреман за емитовање.
У наредним информативним емисијама, сходно ситуацији, благовремено ћемо вас обавештавати о овом несвакидашњем догађају…

Последња вест…

Поштовани гледаоци,
уколико се информација коју смо у претходном прилогу најавили покаже као тачна, као телевизија која је прва дошла на место догађања, већ смо обезбедили ексклузивно право, да вола који говори, доведемо наредних дана у студио, где би дао први јавни интервју за нашу телевизију. Потрудићемо се да поводом овог несвакидашњег догађаја, уживо и пред камерама нађемо еминентне саговорнике за нашег необичног госта.
Дакле, обратићемо се за стручне коментаре људима који о овом феномену могу нешто више да кажу, или макар покушају да протумаче ову збиља збуњујућу појаву.
Контактираћемо умне људе из разних области науке и културе, да, уколико је то сада уопште могуће, нама и вама стручно и научно објасне и протумаче овај несвакидашњи феномен.
Сви се питамо: како је и зашто баш сада дошло до оваквог преображаја и метаморфозе једног до скора анонимног и обичног српског вола.
Као логично намеће се питање: јесу ли наши волови и раније имали моћ говора, а из неког само њима знаног разлога су ћутали, или је овај наш во који говори, јединствен случај у свету.
Ако је тако, ова појава би изазвала праву револуцију у научним круговима и верујемо побила би све знане теорије о биолошкој различитости људи и неких животиња, одређеније људи и волова.

Ударна вест…

Драги гледаоци,
снимак који ће сада бити приказан је проверен и аутентичан. Понављамо да није реч о монтажи, или шали, која јесте својствена нашем човеку.
Гледање овог прилога не препоручује се деци млађој од шеснаест година.
Млађем нараштају ова вест може деловати будаласто, можда чак и трауматично.
Како би пензионере и све старије људе такође поштедели од претераног узбуђења, најдобронамерније саветујемо да ни они не гледају овај несвакидашњи прилог.
Власник поменутог вола за сада не даје изјаве за новине и телевизију, мада нам је јављено да умало није доживео шлог када је у штали, обилазећи мезимца, овај неочекивано проговорио.
Такође, во за сада нема имена и не дозвољава да га ословљавамо другачије, него само Во.
Дакле, понављамо: потврђена је и проверена вест да је заиста један српски во проговорио.
Као што ћете из прилога видети, Во говори као и сваки други човек, као да је целог свог века говорио и дружио се са људима, не замуцкује и понаша се сходно својим навикама и потребама.
Дакле сасвим нормално, како се волови иначе и понашају.
Невероватна је случајност да је истог дана, баш то село и тог домаћина посетила делегација привредника из региона, на челу са познатим страначким прваком, чије име за сада нећемо помињати, јер вест о волу који говори је у овом тренутку актуелнија од било које страначки обојене приче.
Све остале занимљивости у вези овог догађаја чућете и видећете током вечери у наредним информативним емисијама, а сада следи временска прогноза…

О ПИСЦУ

Веселин Мишнић, књижевник из Београда, романописац, приповедач, песник, сатиричар и есејиста, објавио је до сада тридесетак књига у поменутим књижевним жанровима.

Рођен је у Колашину, Црна Гора. До петнаесте године живео је у Мојковцу, потом је на Цетињу завршио гимназију. Студирао у Београду. Предавао у Цетињској гимназији неколико година. Касније се преселио у Београд. Живео је једну деценију у Бечу.

Искључиво се бави књижевним радом. Дугогодишњи је члан је Удружења књижевника Црне Горе и Удружења књижевника Србије, где има статус истакнутог уметника. Највише успеха код читалаца су имали Мишнићеви романи: „Болест вајара Габријела“, „Бездан“, „Романи у праху“, „Велики и Мали Принц“ – роман омаж посвећен А. С. Егзиперију и роман психолошке фантастике „Садистички дизајн“.

Мишнићева проза се простире између реалног и иреалног. Филозофско промишљање и психолошка фантастика је основ већине Мишнићевих прозних остварења.

У поетици је сањар и мислилац. Мишнић је мистериозан писац, колико су то и његове књиге.

Његово трагалаштво увек задире у непознато и немогуће. Књиге овог писца се читају у даху и памте заувек. Мишнићева есејистика се креће између Дучићевих „Писама са Леутара“, „Блага Цара Радована“, Сиорановних вилајетних завештања и Андирћевих „Знакова“ и „Знакова поред пута“.

Мишнићеве књиге „Лице Бога, срце Бога“ и „Светионик ума“, књига мисли, то по свему потврђују. Уврштен је у многе антологије песништва, приповедаштва и романсијерства.

У прилог  причи о писцу унивезалисти, иде и податак да је Веселин Мишнић угледни сатиричар. Члан је Београдског афористичког круга (БАК) дуги низ година. Објавио је до сада осам књига афоризама.

Веселин Мишнић је добитник најпризнатије награде у Србији за сатиру „Радоје Домановић“ и то за најбољу књигу афористике у 2011. године „Уредно сложени јауци“. 

Афоризми су му превођени на: енглески, шпански, баскијски, пољски, руски, бугарски, румунски, италијански, немачки, словеначки, француски и многе друге језике. Уврштен је у све познатије антологије српског, црногорског, балканског и светског афоризма.

Посленике критичке мисли збуњује Мишнићево врхунско сналажење у различитим књижевним жанровима. Отуда га критичари сврставају у писце унивезалисте, који јесу права реткост, и то не само на овим просторима. Између осталог, и то Мишнића чини особеним и другачијим од свих осталих којима је писање професија.

© Жикишон Блог

Овај унос је објављен под Књиге и означен са , , , . Забележите сталну везу.