Причињавање: Свечано отварање

Александар ЧотрићУ завршници изборне кампање градоначелник је дошао да отвори школу и преда је на употребу наставницима и ученицима. Градоначелник је пресекао црвену врпцу маказама које носи увек са собом. Те маказе мора да оштри свакога дана, јер се прилично иступе од свакодневног коришћења. На пригодној свечаности је прочитао говор у којем је истакао заслуге градске власти што је отворен дом пензионера у којем ће најстарији суграђани проводити слободно време.
„Желим да вам пензионерски дани што пре протекну“, поручио је на крају свог обраћања.

И тек тада је градоначелник приметио да је из џепа сакоа извадио погрешан говор, припремљен за свечаност која је касније следила. Камермани и новинари су морали да избришу снимак, а говорник је поново почео да чита.

Овога пута његов говор је био о значају канализације која се пушта у погон и која у пракси потврђује речи грчког филозофа „да све тече“.На помен фекалија, педесетак грађана на привременом раду у изборној кампањи, употребили су своје изнајмљене дланове. Они су имали плаћени задатак да потпуно спонтано и самоиницијативно прате градоначелника, носе транспаренте и узвикују: „Живео“, „Супер“, или томе слично.

Градоначелник је опет приметио да ни овај говор није примерен месту и догађају, па је гласно поручио:

„Отварам штагод то било!“

Посла сата касније први мештанин је говорио на отварању спортске хале. „Користите ову спортску халу, јер читање проширује видике, а књига је најбољи пријатељ!“ – узвикнуо је.

Свечаност су увеличали одушевљени грађани који су сада стајали другачије распоређени.

„А што овај отвара школу, па халу, које постоје већ педесет година?“, питао је тихо један од спонтано окупљених грађана.

„Па, како не разумеш“, одговорио му је, још тише, други, много искуснији „то је сада ново, јер је градска власт школи и хали дала потпуно нова имена.“

Први човек града истог дана свечано је отворио, поред осталог, пешачки прелаз, коловоз у дужини од осам метара и двадесет три центиметра, пластични базен, један лифт, врата аутомобила, флашу пића, конзерву скуше, насловну страну новину, очи после дремања, пречицу у парку, три паркинг места и још много, много тога.

© Александар Чотрић

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.