Причињавање: Веран и доследан

Александар ЧотрићНа почетку вишестраначја у нашој земљи Дејан Чулић се учланио у највећу опозициону странку деснице – Покрет за ренесансу. Брзо је напредовао у партијској хијерархији. Руководство му је веровало, а чланство га је подржавало, па је за неколико месеци, од обичног члана, постао председник одбора у главном граду. Веровало се да ће тај покрет да победи, али је убедљиво изгубио на првим парламентарним изборима. Неко је морао да буде одговоран, па су у врху организације Дејана оптужили да је главни кривац, јер је опструисао налоге изборног штаба. После размене оптужби с лидером странке, одлучио је да се исчлани.

Перспективу за даље политичко деловање Дејан је видео у Странци центра. И у овој организацији брзо је добио високу функцију – поверили су му да води извршни одбор. Годину дана је био на овом месту, све до одржавања превремених парламентарних избора. Ни Странка центра није славно прошла на изборима – добила је тек неколико посланика. Убрзо је Дејан напустио њене редове, и то због оптужби да је подривао председника странке и да је саботирао изборну кампању.

Шест месеци је мировао, а онда се нашао међу оснивачима нове странке – Јединствени и сложни. После оснивачког конгреса, због искуства које је имао, именован је за шефа Политичког савета. Али, ова странка је само у називу била јединствена и сложна. Заправо, била је раздирана фракцијама и сукобима. Дејан није могао да остане по страни, па је стекао много противника, који су га оптуживали да уноси поделе међу чланство. На новим превременим изборима партија је остала испод цензуса, те он у њој није имао шта да тражи.

Убрзо му је стигао позив од још једне тек основане странке. Није оклевао, јер је желео да им помогне својим знањем и енергијом. Људи су му веровали, па је убрзо постао потпредседник Слободарске странке.

И ово је била епизода, после које је нешто дужи ангажман имао у Партији прогреса. Кад су им се путеви разишли, Дејан се посветио раду у Странци социјалне правде, а касније и у Партији трећег доба.

Дејана Чулића сада неправедно бије глас да је превртач, прелетач, конвертит, непоуздан и несталан. То је, међутим, сасвим погрешан утисак, јер је он свих протеклих двадесет година био и остао потпуно доследан и веран једној организацији – Служби државне безбедности!

© Александар Чотрић

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.