Nova knjiga: Oksimoron – Ana Stjelja

Ana Stjelja - OksimoronMOGUĆA MISIJA ANE STJELJE

(Recenzija zbirke aforizama „Oksimoron“)

Čuvena misao Bertranda Rasela: „Znanje je moć“, više ne važi u ovom vremenu. Sve je obesmišljeno, obezvređeno. Naravno, uprkos svemu, nisam pesimista, nego iznosim činjenice. I činim sve što mogu, svedočim. Ružno je prolazno, ostaće samo istinska lepota. A ona je u Boga. Uloga pisca, umetnika, intelektualca danas je uboga, ali uzvišena.

Zvuči paradoksalno, neverovatno, ali kad sve propada, rađa se nada.

Ana Stjelja, svestrana umetnička i intelektualna ličnost, nada je naše kulture i literature. Njena svestrana ličnost i dela su svetlost na kraju balkanskog tunela. Impresivne i zavidne su njene stvaralačke reference: doktor književnih nauka, pesnik razuđenih formi, širok raspon pesnikovanja, visoko obrazovanje, pisac kratkih priča, prevodilac sa turskog, španskog, engleskog i drugih jezika, likovni umetnik, književni teoretičar i kritičar…

Hoću da kažem, Ana Stjelja i pored svih navedenih korporativnih prednosti, nema svoje zasluženo mesto u našoj književnosti i kulturi, kao što još uvek nemaju, recimo, Boško Tomašević ili Boris Lazić, bez obzira što su vrsni pesnici i evropski intelektualci.

Ovde, očigledno, znanje, znanje umetnosti, smeta, a takvi vetrovi dolaze i iz sveta. Nema sumnje, sumrak je civilizacije. Što je sredina primitivnija – to se sumornost većma prima.

Uprkos svemu, Ana Stjelja peva i odoleva. Nada je stvar nadahnuća, zato verujem da je stvaralačka misija Ane Stjelje moguća.

Ništa čudno, štaviše lako je objašnjivo i teško prihvatljivo, čovek koji mnogo zna, mnogo i pati – mudro govori narod. Za umne ljude, koji se ne „snalazi“ u životu, po merilima primitivne zajednice, članovi te zajednice često kažu, neznajući da je to jedan od poučnijih oksimorona, „pametne budale“.

Elem, u čemu je problem? Kako to da je znanje nemoćno, a darovitost se ponižava? Odgovor je jednostavan: znanje je i moralno pitanje, onaj koji je svestan svoje darovitosti dar ne zloupotrebljava.

Zanimljivo i dragoceno je što se Ana Stjelja, pored akademske širine, bavi i aforizmom, zgusnutom sadržinom, izražavajući aktuelne i akutne sociološke i kulturne probleme. Piše duhovito, da bi njene poruke, nastale od muke, bile razumljivije širem čitateljstvu.

Ona je je svoju zbirku aforizama naslovila jednostavno Oksimoron. U stilu naslovljene stilske figure, rukopis je podelila na šest ciklusa, oksimoronski i poetično: Glasna tišina, Luda pamet, Vruć led, Suva krpa na dnu mora, Javna tajna i Bele laži.

Hipokratovi aforizmi, za koje se smatra da su najstariji, svojim psihološkim karakteristikama imaju dejstvo leka za dušu. Čitajući ih danas, spasavaju nas od bezdušnosti današnjice.

Politika je najčešća tema aforističara, a duhovitost metodološko sredstvo, način da se ona kritikuje, da se smehom govori o stvarima koje su tužno smešne. Ili kako kaže poznata aforističarka, Vesna Denčić „Smeh do bola“.

Nesavršenost ljudske civilizacije traje, ona je, očigledno, u prirodi čoveka, psihofizičkog i mentalnog sklopa. Skoro da se ništa nije promenilo vekovima, a mnoge stvari su čak, što se tiču duha, gore. Prvobitna zajednica, a kasnije i država, potreba je svakog pojedinca, da bi mogao da opstane, da bude zaštićen, u isto vreme ona je, civilizacijska tvorevina, opasnost za integritet ličnosti, za njegovu slobodu, naročito slobodu izražavanja. Prosperitet društva, o kome se govori, licemerstvo je i cinizam, čista protivrečnost, oksimoron.

Ono što karakteriše današnje vreme je destrukcija. Rušilački poriv. Sve se urušava, a naročito moralne vrednosti, kultura, dostojanstvo.

Anini aforizmi su zato bitni, jer govore o samoj biti današnjeg društva, o problemima koji će stvoriti nove probleme. Oni nas probuđuju iz košmarnog sna.

U pesničkoj knjizi Ane Stjelje „Lira Divina“, recenzent Milijan Despotović, lepo je napisao: „Ako iz veka ništa ne pridodamo leksičkoj zajednici onda taj vek nije ni postojao.“

Društvo i njegovi državni organi najviše se obrušavaju na slobodoumne, dobronamerne i moralne pojedince, a upravo će oni spasiti društvo od posrnuća, ludila.

Velika je muka danas biti pisac, intelektualac, poeta doctus. Ali na muci se poznaju pisci. Ako pisaca ima više, ako ih bude.

Uvek je tako bilo. I biće. Zato ima nade.

U duhu kratke forme, ispisujem preporuku: čitajte Anine aforizme, jer imaju ubojito humanističku poruku.

Vlasta Mladenović

Izbor aforizama Ane Stjelje:

1. Porodica je nekad bila stub društva. Sad stoji na stubu – srama!

2. Narodu su na vreme slomili kičmu, da mu bude lakše kad bude skupljao mrvice.

3. Vreme je za promenu – mesta boravka!

4. Prvo se gase kulturne institucije pa tek onda požari.

5. Srpski pisac je isto što i dinosaurus – izumrla vrsta!

6. Predstava se otkazuje zbog bolesti glumca. Dobio je ospice kad je primio platu.

7. Sve je veći broj lažnih doktorata. Kad političari mogu da kraduckaju mogu i doktori da lažuckaju. I oni imaju dušu!

8. Traže se eksperti. Da sede, puše i piju na eks.

9. Intelektualna elita je nema. Zato što je ni nema.

10. Evropi preti ekonomska kriza, a Srbiji preti Evropa.

11. Evropa uporno govori „ne”, a Grci srećno klimaju glavom.

12. I Evropa i Amerika, i Istok i Zapad – i jare i pare!

13. Ima sličnosti između Srbije i Emirata. Oni imaju emira a mi Emira Kusturicu!

14. Neće biti novih otpuštanja. Slavine su toliko dobro zategnute.

15. Direktor jedne državne firme uručuje otkaze. Svečano uručenje počinje u podne. DOBRODOŠLI!

Ana Stjelja rođena je 1982. godine u Beogradu. Diplomirala je 2005. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu na katedri za orijentalistiku – Grupa za Turski jezik i književnost. Magistrirala je 2009. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu – smer Nauka o književnosti, odbranivši tezu pod naslovom „Ljudsko i božansko u delu Mevlane Dželaledina Rumija i Junusa Emrea“. Doktorirala je 2012. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu odbranivši tezu pod naslovom „Elementi tradicionalnog i modernog u delu Jelene Dimitrijević”. Bavi se pisanjem poezije i haiku poezije, kao i prevođenjem poezije i proze s engleskog, španskog, portugalskog i turskog jezika. Bavi se pisanjem kratke proze i putopisnih eseja. Pesme su joj prevođene na hrvatski, slovenački, makedonski i persijski jezik. Sarađuje sa domaćim i stranim, štampanim i elektronskim časopisima. Pesme i priče su joj objavljivane u domaćim i stranim zbornicima. Dobitnik je nekoliko nagrada iz oblasti poezije i esejistike. Dva puta, bila je kandidat za Nagradu grada Beograda, oblast Umetnost (književnost i prevodno stvaralaštvo) i to 2013. godine za knjigu „Pesnici univerzuma: Mevlana Dželaludin Rumi i Junus Emre” i 2014. za prevod zbirke poezije F. F. Lorke „Tamaritski Divan”. U periodu od 2010. do 2015. godine, bila je honorarni saradnik časopisa kWh, Elektroprivrede Srbije, u okviru rubrika „Upoznajmo Srbiju” (manastiri Srbije) i „Znameniti Srbi”.

Član je Udruženja književnika Srbije, Udruženja književnih prevodilaca Srbije, Udruženja književnika Beograda i Udruženja novinara Srbije. Pesme, priče, eseje, književne prevode kao i naučne radove objavila je u časopisima: Koraci, Gradina, Bagdala, Polja, Luča, Trag, Avangrad, Beogradski književni časopis, Ilustrovana politika, Novosti, Kultura Umetnost Nauka (subotnji dodatak Politike), LUDUS, Nur, Svitak, Zlatna greda, Braničevo, Mons Aureus, Mostovi, Povelja, Majdan, Bdenje, Naše stvaranje, Haiku novine, Nasleđe, Književna istorija, Stig, Sveske…

Objavljena dela:

Autorske knjige
• zbirka poezije „Moira” (2002)
• zbirka poezije „Atavi” (2004)
• zbirka poezije i eseja „Eden&Had” (2006)
• zbirka haiku poezije „Tri Gejše” (2008)
• zbirka dečje poezije „Na korak do duge” (2010)
• stručna knjiga „PESNICI UNIVERZUMA: Mevlana Dželaludin Rumi i Junus Emre” (2013)
• zbirka priča „Kako sam postao ptica” (2015)
• zbirka poezije „Lira Divina” (2015)

Prevedene knjige
• prevod izbora iz poezije Federika Garsija Lorke „Senka moje duše” (2008)
• prevod izbora iz poezije Pabla Nerude „Zemlja u Tebi” (2008, 2010)
• prevod izbora iz poezije Junusa Emrea „Slavuj ljubavi” (2010)
• prevod zbirke poezije Federika Garsija Lorke „Tamaritski Divan” (2014)

Priređene knjige
• Nikola Matić „Srpske pravoslavne škole u BiH pod austrougarskom upravom” (2008)
• Jovan Jovanović Zmaj „Istočni biser” (2011)

Овај унос је објављен под Књиге и означен са , , , . Забележите сталну везу.