Призивање духа хумора и сатире на универзитету у Будимпешти

Познати београдски књижевник Александар Чотрић одржао је 25. септембра, на Смеру за српски језик и књижевност Филолошког факултета Универзитета „Лоранд Етвеш“ (ЕЛТЕ) у Будимпешти, предавање о савременој српској сатиричној књижевности.

Предавање о српској сатири у Будимпешти

У романтичном амбијенту библиотеке која је некада припадала барону Етвешу, сусрет многобројних студената српског и других славенских језика, ученика српске гимназије, запослених на овом факултету и остлих љубитеља писане речи са угледним писцем, организован је у оквиру „Месеца српске културе“ у Мађарској. Чотрићево гостовање у Будимпешти плод је сарадње Српског културног центра и Смера за српски језик и књижевност државног ЕЛТЕ универзитета.

Поздрављајући госта, шеф овог смера др Александер Урком, захвалио се присутнима који су до последњег места испунили простор библиотеке. Домћин је истакао да је ово једно у низу предавања познатих стваралаца из Србије које Смер за српски јњзик и књижевност организује. Захвалност је упутио и Српском културном центру, и похвално се изразио о сарадњи те две институције.

Отварајући причу о сатири као књижевном жанру, др Урком је повукао паралелу између различитих видова уметности који су имали или могу имати сатирични израз. У том контексту споменуо је слику познатог фламанског сликара Бројгела, на којој су приказани слепи људи који су везани конопцем и тако следе свог, такође слепог вођу, а потом један за другим падају у јарак. Професор Урком је наставио уводно излагање читањем завршног одломка из познате Домановићеве сатиричне приповетке „Вођа“.

Сатиричар и афористичар Александар Чотрић је подсетио присутне да су се сатиром у свету бавили многи познати писци, као што су Сервантес, Свифт, Орвел, Бајрон, Гогољ, Рабле, Волтер, Еразмо Ротердамски и други.

– Сатира је имала своје различите периоде. Приповетка „Вођа“, која се односила на Николу Пашића, на пример, преведена је на немачки и енлгески језик и тамошња публика препознала је у њој своје вође. У Србији су се, такође, смењивали периоди када је сатира била протеривана, односно нешто толерантније године када је критика друштва и власти била прихватљива. Сада влада нека врста медијског сензационалистичког новинарства када се може рећи све, али ни то није баш погодно тло за сатиричаре. Постоји убеђење да је нека врста „умерене слободе“ најбоља – рекао је предавач.

Објашњавајући да реч сатира има латинске корене и значи „чинију за воће“ у којој се могу наћи различите форме, од афоризама, прича, драма, па до романа, Чотрић је подсетио и на одличан мађарски филм „Крунски сведок“, који представља критику стаљинистичког режима, а био је веома популаран у Србији. На тлу Будимпеште рођен је и светски познати писац социјалне сатире Кишон, који се настанио у Израелу.

У Србији су се сатиром бавили многи значајни писци, поред Домановића. У овом жанру успешно су се тако опробали Сремац, Стерија Поповић, Глишић, Нушић, који је као веома млад био и затваран, затим Растко Закић, чије су књиге биле спаљиване, а књигу афоризама крајем 19. века написала је и краљица Наталија.

– За сатиру је свакако потребно да човек брзо мисли, да има дозу духовитости и храбрости, али се од ње, нажалост, не зарађује. Раније су излазили бројни сатирични часописи, као што су: „Данга“, „Јеж“, „Трн“, „Чивија“, а сада новине и када објаве неки афоризам, не исплаћују хонораре. Некада су писци који пишу дуже форме склони да помало потцене кратку сатиричну форму. Зато ми је посебно драго што су моји афоризми објављивани у будимпештанским „Српским недељеним новинама“, обједињени у једну књигу, која је доживела мађарски превод и издање на мађарском језику. То је моjа књига „Љуте приче“ (Csípős történetek), која је објављена у издању Самоуправе Срба у Мађарској.

Присутни студенти, гимназијалци и професори, имали су прилику да на овом предавању први виде „вруће“ примерке Чотрићевих сатирчних прича, објављених на мађарском језилу. Многи од њих су, у исто време, предавачу честитали рађендан, који се поклопио са његовим гостовањем у Будимпешти. (…)

Комплетан извештај читајте у штампаном издању „Српских недељних новина“!

Извор: СНН, Будимпешта

Овај унос је објављен под Дешавања и означен са , , , , . Забележите сталну везу.