Причињавање: Сан зимског дана

Причињавање - Александар Чотрић– Испричаћу вам један свој сан – обратио се групи људи педесетогодишњак ситне телесне грађе, с дебелим стаклима на наочарима. – Имате ли времена да ме саслушате?

– Наравно, барем ми нигде не журимо! – одговорили су му скоро углас.

– Било је то пре неколико месеци, а сећам се као да сам га уснио прошле ноћи. У том сну сам се нашао у парламенту, на церемонији проглашења новог председника државе. Сви мушкарци су били у црним оделима с тамним краватама…

– Па то је као на сахрани! – прекинуо га је један младић плаве и разбарушене косе.

– Дакле – наставио је говорник, као да није било те упадице – жене су биле у костимима с брижљиво дотераним фризурама. У првим редовима седели су највиши верски поглавари.

– Да ли су стварно високи? Преко два метра? – опет је онај обешењак с чуперцима хтео да насмеје слушаоце.

– Поред божјих изасланика седели су изасланици страних држава. Одмах до њих били су генерали полиције и војске. Наравно, сала је била испуњена посланицима и министрима на челу с премијером.

– Откуд ти, поштен човек, међу њима? – добаци један из групе слушалаца.

– Ђаво је све то удесио – говорник пређе подлактицом преко лица. – И сви су одушевљено аплаудирали новом председнику. У мојем сну излазили су говорници и хвалили су га толико, да сам помислио да говоре о покојнику, а не о живом човеку. А видео сам да лажу, да не мисле тако. И мени је дошло да и ја кажем нешто. Истрчао сам на говорницу и одатле сам пред запрепашћеним телохранитељима, обезбеђењем и званицама урликнуо:

„Овај човек кога сте поново изабрали је диктатор и национални издајник! Он је тиранин који уништава и противнике и народ! Не дозволите да вас води у нове несреће, поразе и патње! Доле вођа! Председника морамо да сменимо и пошаљемо на суд. Нека испашта за све невоље које нам је скривио!“

Говорник је причао с пуно страсти и уз много гестикулација, као да је заиста за говорницом.

– Тог тренутка сам се пробудио и схватио сам да сам ове речи говорио у сну – говорник се вратио у реалност. – Наравно да су неки око мене пожурили да ме пријаве. Осуђен сам на основу њиховог сведочења због подривања уставног поретка и ево ме међу вама на издржавању казне.

– Чекај, човече! Ко те је пријавио? Није, ваљда, жена, или, можда, љубавница?

– Не, пријатељи! Мој вам је савет да никада не спавате на послу! Поготово ако радите у државној служби!

© Александар Чотрић

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.