Knjiga: „Iskustva Roberta Nimanija“ – Perica Jokić

Perica Jokić - Iskustva Roberta NimanijaKnjiga „izrazito dobrih priča“ Perice Jokića, satiričara iz Berana, koja nosi naziv „Iskustva Roberta Nimanija“ objavljena je početkom 2014. godine u izdanju IGP „Pegaz“

„Iskustva Roberta Nimanija“ je knjiga koja je potpisana sa čak 13 recenzenata, a same recenzije su u stvari više mišljenja drugih autora i prijatelja „o pričama i njihovom autoru“.

Prvi među recenzentima, Milan Beštić zapisao je sledeće:

Dok sam na сошл нетворку čitao ove priče, uživao sam, ali i mučio se, pokušavajući da otkrijem ko bi mogao da bude taj Robert Nimani. I gde je do sada bio.

Energiju koju sam uzalud potrošio na otkrivanje identiteta ovog pisca, vratile su mi neke kolege, svrstavajući mene u mogućeg Roberta Nimanija. Zaista, lep kompliment. Voleo bih da je tako, a evo zašto nije: Ja se snalazim i tok misli začinjavam lingvističkim eksperimentima, a on to isto postiže običnom leksikom iz dnevne jezičke prakse. I ja maštom, ponekad, postižem neočekivanost, dok za njega verujem da sam sebe iznenadi obrtom do koga je dosegao…

O količini sjajnih priča ne bih govorio. Toliko.

Milan Beštić


Na poleđini korica i unutrašnjosti knjige našle su se reči i sledećih više ili manje poznatih kolega po peru: Srbe Pavlovića Seladona, Deane Sailović, Vasila Tolevskog, Daneta Bajića, Bojana Rajevića, Gorana Radosavljevića, Daliborke Šišmanović Kepčija, Pavice Jovanović Veljović, Goce Vranjanin Kovač, Igora Čobanovića, Zorana Čojčića i Jasmine Cekić.

Dok je Perica Jokić opisao period kad je bio Robert Nimani i kad ga je pripojio sebi – Perici Jokiću:

Prvih sto priča sabranih u ovoj knjizi objavljeno je na sajtovima Liga duhovitih i Skrenimo na pravi put, kao i u raznim elektronskim i štampanim časopisima tokom ljeta i jeseni 2013. pod pseudonimom Robert Nimani.

Na promociji almanaha aforističara Afoteka 2 u Beogradu, 24. oktobra iste godine, otkrio sam svoj identitet i sa objavljivanjem priča nastavio pod pravim imenom. Simbolika je ostala u naslovu ove knjige.

Perica Jokić

Seriju kratkih efektivnih priča koje se prostiru na tačno 114 strana otvara priča…

TERASA

Kada je Robert Nimani prvi put pao sa terase desilo se to prije nego što će se tri godine kasnije roditi. Zatim je, izlazeći na terasu, redovno padao.

Već kao stariji shvatio je da terasa uopšte ne postoji, iako su ostavljena vrata za nju.

Kad je ukapirao da se sve to dešava na petnaestom spratu, pomislio je da je lako mogao i da strada.

Ne zna šta je zatim preduzeo: da li je izbetonirao terasu ili je zabetonirao vrata. Ili je polomio vrat, što ga uopšte ne bi iznenadilo s obzirom na to da sada zna o kojoj visini je riječ. •

Daljim čitanjem, na prelazu iz 47. u 48. stranu knjige, naići ćete na priču…

O NEPOTREBNOSTI PRONALAZAČA

Ljudi su koristili točak i prije nego što je on otkriven. Nijesu mogli da čekaju na tu proceduru jer im je odmah trebao.

Kada se mnogo vjekova kasnije, ipak, dogodilo da točak bude pronađen, ovi su, najzad, mogli legalno da ga koriste.

I da vidiš zgode, odmah su iz svojih budžaka izvukli bicikle, auta, lokomotive i sve ostalo što se vrti i kotrlja.

Nevolja je što je taj cjelokupan asortiman tek trebalo da bude pronađen, kao posljedica točka. Ponovo je, dakle, došlo do nesklada između pronalazača i običnih diletanata, koji uvijek nekako budu brži. •

Da bi se sve završilo sa pričom…

POSLJEDNJE ISKUSTVO ROBERTA NIMANIJA

Kada su me izveli na strijeljanje – ne znam zbog čega – zahtijevali su od mene da se ne pomjeram jer nemaju dovoljno municije i sve je trebalo riješiti, eventualno, jednim hicem.

Moja posljednja želja je bila da me gađaju u leđa, što mi je i udovoljeno. Rekli su da će da nišane pravo u srce i ja sam nepomično čekao metak. Umjesto jednog, uslijedila su četiri hica.

I dalje sam stajao na nogama, a rane po leđima su baš pekle. Da bih izbjegao nepotrebne bolove, morao sam da im sugerišem da gađaju više lijevo.

Eto čega se nijesu sjetili: kad se okrenem leđima, moje srce je i sa moje i sa njihove lijeve strane. •

… i pričom sa epilogom koja može biti epilog cele knjige:

DA LI JE NESTAO ROBERT NIMANI?
– jedno istraživanje za SANU, CANU i DANU i ostalih ANU –

Otkrivši da predstavlja samo nečiji pseudonim, Robert Nimani se demonstrativno povukao bez traga. Tamo ga je u stopu pratio Perica Jokić koji je, navodno, pisao u njegovo ime.

Tako odbjegli, našli su se na neutralnom terenu.

S obzirom na to da je Satira mala za obojicu, jedan je morao da nestane.

Ubrzo ukrstiše mačeve i – ode jedna glava.

Ovaj što ostade ustvrdi da je Perica, i on nastavi sa kratkom formom. Po stilu, a i po danima kada se oglašavao (ponedjeljak, srijeda, petak), teško je bilo posumnjati da to nije Robert.

Ono što niko ne zna, Perica je te priče, zapravo, prepisivao iz Robertove bilježnice. Kada je i posljednju objavio, znao je da mu više nema vrdanja. Međutim, priče su nastavile da se rađaju istim intenzitetom.

Htio to ili ne, Perica shvata da je on, u stvari, Robert Nimani…

Epilog:
Da bi se zataškao slučaj oko odsječene glave, Perica i dalje živi, ali kao Robertov pseudonim, a Robert prihvata da je stradao u liku Perice, jer on ionako ne postoji, te
nema osnova za dalji postupak. •

Perica Jokić je rođen 1962. godine. Objavio je šest knjiga: Pametniji popušta (aforizmi, 1996), Ti si moj genije (roman u baladi, 1996), Doručak za Emu (drama, 1997), Tačno u podne (antologija radio aforizma, 1998), Lift (drama, 1999), Pričam ti priču (satirične priče, 2013). Zastupljen je u svim važnijim antologijama aforizma. Prevođen na ruski, engleski, makedonski i slovenački jezik.

Овај унос је објављен под Књиге и означен са , , , . Забележите сталну везу.