Афоризми Љупке Цветанове Арсове

Љупка Цветанова - Нова земјаНа Балкану је мало жена које пишу афоризме. Зато је све који воле овај жанр обрадовала вест да је прошле године у Македонији објављена књига афоризама Љупке Цветанове Арсове. Збирка под насловом „Нова земља“ (Макформ, Скопље), садржи око 400 мисли, како о друштвеним, политичким и економским темама, тако и о односима међу женама и мушкарцима. Рецензенти књиге су Васил Толевски из Скопља и Александар Чотрић из Београда.

Љупка је рођена 1976. Дипломирала је енглески језик и књижевност на Универзитету у Скопљу. Заступљена је у Антологији балканског афоризма и двострука је добитница награда на Фестивалу у Струмици. Живи и ради у Штипу.

Ово је избор афоризама из књиге, у преводу Александра Чотрића:

Већина људи је схватила моћ говора.
Зато ћути.

Не дозвољавам ништа да ми падне на памет.
Чувам главу.

Не заступам ничије мишљење,
па чак ни своје.
Ја сам неутрална.

Највише се радујем владиним рекламама.
На њима живим као човек.

Сви извори су загађени.
И новинари више нису начисто.

Ако дамо све од себе,
све ће нам и узети.

Наша свакодневица не може да се опише.
Треба да се преживи.

Ако њих питате, живимо у рају.
Значи, ми смо мртви.

Какви сте,
нисте ни за парламент!

Створили су простор за другачије мишљење.
Проширили су затворе.

Најлакше се пише историја.
Сви сведоци су мртви.

Како да нађу заједнички језик,
када не смеју уста да отворе?!

Имаш право да ћутиш!
Све што кажеш,
можемо да злоупотребимо!

Народ добро зна за кога гласа.
Зато у све мањем броју излази на гласање.

Дипломатски речник је састављен
од много прећутаних речи.

За многе људе шах је екстреман спорт.
Морају да мисле.

Деца су наша будућност.
Ми смо њихова прошлост.

Када уђемо у Европу,
да ли ће неко остати код куће?

Далеко смо од себе,
а о Европи да и не говоримо.

Страни дуг је наш
највећи спољни непријатељ.

Венчали су се.
Она је раскрстила са прошлошћу,
а он са будућношћу.

Дајем ти тридесет година.
То је моја последња понуда!

За љубав се гине,
рече сперматозоид.

Доспео је у лоше друштво.
Оженио се.

За њега је целог живота постојала
само једна жена.
Увек она друга.

У љубави су сва средства дозвољена.
Нарочито финансијска.

Рекао је судбоносно ДА.
Касно је схватио да превише говори.

У браку љубав еволуира.
Лепа си! Лепо спремаш!
Шта има за ручак?

Неке жене су као мушкарци.
Ништа не раде у кући.

Добре девојке
не могу без лоших момака.

Жене имају два лица.
Са шминком и без шминке.

Ако не можеш да победиш непријатеља,
венчај се њиме.

Рекла му је ДА.
А могла је још да се ценка.

Мушкарци желе девојке са прошлошћу,
али не желе будућност са њима.

Развојем естетске хирургије,
мушкарац и жена не могу
ни да остаре заједно.

Мушкарци и жене су истомишљеници.
Мисле да су паметнији од оних других.

После двадесет година брака,
могу да кажем да бих учинила исто.
Али са другим мужем.

Не могу да кажем да ли је лепа.
Нашминкана је.

Иза сваке лепе жене
стоји забринут муж.

Када мислим на тебе,
не мислим на себе.

Добро су се упознали.
Зато не ступају у брак.

Срећа закуца на врата
обично када муж није код куће.

Мушкарац, или воли жену,
или јој је супруг.

Не оправдавам прељубу.
Знам добро шта се тада дешава.

Мушкарци варају.
Жене су им саучесници.

Да није било Еве,
мушкарци би још живели у рају.

Овај унос је објављен под Афоризми и означен са , , . Забележите сталну везу.