Причињавање: Изборне радње

Причињавање - Александар ЧотрићКада Срби не знају куда би, они иду на изборе. Када немају шта да бирају, они организују изборе. Кад не знамо шта да радимо, ми кажемо: – Хајде да се бирамо! Да није избора, ми не бисмо имали чему да се надамо. Избори су одлична прилика да се ништа не промени. Избори се увек организују с образложењем да се убрзају промене, иако сви знају да се после њих ништа неће променити.

У Европи су избори једном у четири године, а ми гласамо по четири пута годишње. Педесет година у комунизму нисмо имали изборе, па хоћемо то да надокнадимо. Посекосмо све шуме, да наштампамо гласачке листиће. Чешће излазимо на бирачка места, него у ресторане, биоскопе и позоришта. Ноге нас заболеше у редовима за гласање, а руке нам трну од сталног заокруживања бројева на листићима.

Код нас су изборне кампање прљаве, јер се на њима перу паре. Колико пара – толико гласова. Зато се у Србији гласови купују и продају. Избори увек много коштају. Највише коштају оне који изгубе власт. После тога убрзо губе и слободу. Кампање нам трају дуже, него мандати владе. У кампањи може да се чује свашта, али ништа паметно. У изборним кампањама грађанима се највише свиђа изборна тишина. За то време кандидати изгледају најпристојније и најпаметније.

Политичари тврде да се избори организују, како би се проверила воља народа, а сваки избори покажу да је народ безвољан. Избори су, то нам стално говоре, прилика да грађани живе боље. И живе боље, али они који буду изабрани у парламент и владу.

Странке обожавају изборе, јер је много лакше давати обећања, него их испуњавати. У свету странке постоје због избора, а код нас избори постоје због странака.

У Србији се влада, или формира, или уходава, или реконструише, или пада. Када влада падне, иде се на превремене изборе, после којих се влада формира, уходава, реконструише и пада.

А пало је све што је паду било склоно. Зато, одмакните се од ове земље!

© Александар Чотрић

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.