Причињавање: О променама

Причињавање - Александар ЧотрићЉуди у овој земљи имају највећи страх од две појаве – од промаје и промена. И најмањи дашак ветра промена доживљавамо као опасност већу од урагана, или тајфуна.

Срби се плаше промена у страху да ће бити замењени са положаја или радног места. Кад Србину поменеш корените промене, плаши се да ће морати да једе корење. Кад му неко говори о потреби промене свести, он пада у несвест. Кад му укажеш да мора да прихвати ново, он каже да у обзир долази само нови аутомобил.

Од промена људи страхују, јер им је после сваке обећане промене на боље, бивало све горе. Зато, ако политичари хоће да им бирачи верују, требало би да обећавају да ће сутра бити лошије, него што је данас.

Ми смо, као познати ратнички и јучачки народ, спремнији да пружимо отпор променама, него окупацији. Нама је најтеже пало, кад су Турци морали да оду после пет векова.

Ко се у Србији залаже за промене, може да промени државу, или свет. Односно, да се сели у другу државу, или на други свет!

Ми не желимо да нам неко донесе промене, већ да га ђаво односе!

Не волимо нове путеве, пруге и аеродроме, јер не знамо куда ће да нас одведу и ко ће њима да нам дође. Направили смо кућу насред пута и нека сви други мењају правац путовања, јер ми нашу кућу нећемо да склањамо.

Нама није драго ни што се тако често смењују дан и ноћ, што већ после седам дана почиње нова седмица, што после сваке кише долази сунце, после сунца снег, или што година има чак четири годишња доба.

Једине промене које код нас могу да дају резултат на дужи рок су еволутивне промене, мада ни њих не признајемо.

Наши људи су за промене, под условом да се односе на неког другог, трећег, четвртог, петнаестог, или сто двадесет осмог…

Ми сматрамо да је сасвим логично да се цела Европа промени и да се прилагоди нама. Овдашњи људи верују да је лакше и нормалније да се Европа прикључи Србији, него Србија Европи.

Од реформи, код просечног Србина, прихватљива је само торта „реформа“. Додуше, славимо ми реформаторе из наше нације, али тек када их сахранимо и уверимо се да нам више ништа не могу.

Али, да не би неко помислио да смо баш против сваке промене, морам да га разуверим – нисмо против повратка на старо!

То је то, јер ја овде не бих ништа мењао!

© Александар Чотрић

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.