Причињавање: Будалаштине

Причињавање - Александар ЧотрићИз владе је у парламент стигао предлог закона у којем је писало да су „два и два пет“.

На скупштинској седници повела се расправа о том предлогу.

Један посланик владајуће већине је рекао да је он одувек тврдио да су два и два пет, али да га нико није слушао и да се сада види да је био у праву.

– Исмевали сте ме када сам вам ово говорио. Замало ме, Боже саклони, нисте прогласили неурачунљивим. А ево вам доказа да сам ја нормалан! – ликовао је задовољни посланик.

Његов колега из посланичке групе је био мало резервисанији:

– У држави се одвијају велике реформе. Све се мења, па су на ред дошле и промене у математици и другим егзактним наукама. Ја тако видим овај законски предлог. Влада зна шта ради и на нама је да је подржимо, па и када су у питању овако корените промене. Кад већ рекох корените – посланик се почешао по темену – очекујем да се ускоро промени и корен из два. Крајње је време да се одустане од инсистирања по сваку цену да је корен из два 1,41…

– Тако је – није му допустио да заврши трећи посланик, који је узео реч. – Наше потребе су много веће. Нас у овим турбулентиним временима и динамичним променама не задовољава више да два и два буду пет и да је корен из два 1,42. То је доказ нашег незаустављивог напретка на свим пољима. Наше амбиције су знатно порасле и морамо томе да прилагодимо и законе, јер не постоји ништа свето што не би могло да буде још светије! – узбуђено је образлагао овај посланик.

Четврти депутат који је дискутовао, а подржава владу, имао је одређене сумње, али то није желео да покаже:

„Можда би требало позвати владу и проверити. Откад знам за себе, два и два су били четири, али што да због једног броја ризикујем губитак стотина хиљада?! Један мање, или више врло важно“ – резоновао је у себи. „Шта ми треба да се правим паметан и да правим будалу од себе?!“

– Подржавам овај владин предлог, јер нас води у Европи, где се не робује старим и превазиђеним нормама! – гласило је оно што је изговорио.

Пети представник народа се запитао – зашто се уопште губи време и расправља о нечему што је толико очигледно, а, осим тога, влада је до сада показала да је непогрешиво радила?!

У страху да је не прогласе антидржавном и издајничком, за владин предлог је гласала и опозиција, и закон, по којем су два и два пет, усвојен је једногласно.

Већ следећег дана, у парламент је стигао допис из владе у којем пише да је претходно техничком грешком, приликом куцања текста, упућен предлог по којем су два и два пет и да то мора хитно да се промени.

У допису парламенту, председник владе то није написао, али је прокоментарисао у својем кабинету:

– Какве су то будале! Они не знају ни колико су два и два!

© Александар Чотрић

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.