Књига: „Светски дани“ – Живојин Денчић

Живојин Денчић - Светски даниУ издању Центра за културу Града Зајечара и Клуба тимочких хумориста и сатиричара „Сергије Лајковић“ из Зајечара објављена је друга књига сатиричних прича Живојина Денчића, сатиричара из Зајечара, након књиге „Буриданов магарац“ из 2008. године, и носи назив „Светски дани“

Рецензент књиге је Милен Миливојевић о књизи је написао следеће:

… Књига актуелних сатиричних прича „Светски дани“ Живојина Денчића испуњава услове да буде читана. Прво, није обимна, а друго – не мора се читати у континуитету – сачињена је од низа изузетно кратких прича, које се дају читати и преко реда и са паузама у читању.

И без обзира што је ова књига писана у време убрзаног животног темпа, и описује баш тај наш данашњи, јучерашњи и сутрашњи живот, она није убрзано писана. А ако и јесте, онда је то познато само Живојину Денчићу, аутору књиге и власнику приватне сатиричне радионице из које су ове приче излазиле у бројним гласилима већ дужи низ година, најављујући тиме књигу коју данас имамо усклисурену између корица.

А поверење у Денчића одавно имамо. Стекао га је досадашњим књигама. Зато и кад у некој причи из ове књиге наиђемо на неку са развијенијом радњом, с нестрпљењем (у коме, гле чуда, уживамо!) чекамо крај јер знамо да Жика увек нешто важно хоће да нам каже. …

… Ето зашто је ова књига добра. Зато што говори о нама, данас и овде. Ако ће нас, овакве и овде, и даље бити. Ако не будемо сажети на живот у једној клисури. Горњој, ако је то за утеху. Или је то што је горња – за веће жаљење. Како се узуме. А узима се, односно – узимају нас. То, на књижеван начин документовано, видимо и из сваке од ових бритких и актуелно сликовитих прича у „Светским данима“.

Боље је рећи да је ово књига прича него збирка прича. Могло би се, чак, говорити и о својеврсном роману који се не мора прочитати баш цео да би се разумео његов главни садржај. Довољно је за то и само неколико његових поглавља. Али и на трпези пуној ђаконија, ако се једним погледом и може сагледати њен садржај, није се лако уздржати да се не проба баш свака изложена ђаконија. Тако и овде – нема уздржавања. И неупоредиво је веће уживање читати него све ово живети. А све ово се живи, јер је све ово наш живот. Ко зна шта би све са нама било, и ко би о нама бринуо, да немамо ово красно Друштво за заштиту животиња!

А још горе би нам било да немамо бар ову књигу о таквом друштву.

Милен Миливојевић

Уводна прича књиге:

БИЛТЕН

Још од раног јутра преко свих канала српске телевизије пратим билтен стању здравља државе, које је увек изнад сваке похвале. Пулс и притисак увек малчице бољи него што је потребно. Плућа, јетра, бубрези раде изврсно, резултати анализа мокраће и крви одлични. Новине и телевизија не помињу године које су појели скакавци, а људи које сам о томе питao само слежу раменима, одговарају да их то никад није занимало, да број година које су појели скакавци нема никаквиг значаја, јер је она – бесмртна.

Шачица грађана износила је доказе о постојању основане сумње да држави није добро, да се наши државници последњих двадесетак година нису бринули о држави и њеним потребама, већ о партијској политици и својим интересима.

Председница парламента, народни посланици и чланови владе оспорили су ове сумње, тврдећи да нема индиција о веродостојности изнетих доказа и да је од незнања још опасније полусазнање.

Потврђујући наведену констатацију о постојању опасности од незнања и полусазнања, министарка здравља је издала званично мишљење 13. августа, на Светски дан леворукуих особа, да ће тачан налаз о стању здравља државе бити познат тек након извршене обдукције, уколико се покаже нужним да се стање здравља државе утврди на овај начин.

Једна од прича са Денчићеве омиљене локације дешава – Друштва за заштиту животиња у Горњој Клисури:

ПИТАЈТЕ ПРЕДСЕДНИЦУ

У нашем Друштву за заштиту животиња у Горњој Клисури често чујемо од наше председнице госпође Марине Миљковић Дабић како је „не занима да ли je политички вођа, али за себе задржава онај положај који јој обезбеђује да може да брани своја уверења“. Чланови друштва редовно користе седнице друштва на којима је једина тачка: „Питајте председницу“, а она је увек добродошла у оваквим приликама.

– Ко се јавља за реч? Стојан? – зачуди се госпођа Марина Миљковић Дабић видевши да је Стојан подигао руку.

– Је л’ истина – упита Стојан – да председник нашег Друштва има два љубавника?

Госпођа Марина Миљковић Дабић ђипи као да су је боцнули шилом отпозади.
– Шта?! – дрекну она дрхтећи од љутине и страха. – Шта сте рекли? Не мешајте се у мој приватни живот. – Али истог часа схвати да је изланула нешто штo не треба и пресече се.

Стојану уопште није било јасно чиме је изазвао толики бес председника. Он покуша да објасни свој поступак:

– Ја нисам ништа мислио, председпице – рече он. – Хтео сам само да питам… Чуо сам да се питање паса луталица и напуштених паса ставља под тепих. Ја сам за обележавање таквих паса. Постоји и потреба стерилизације… Азил је ствар која је неминовна. Влада је то питање пренела нa локалну самоуправу, а самоуправа на наше Друштво…

– Плурализам је, нажалост, мутирао у менталитет код једног великог броја људи који су на положајима у нашем Друштву за заштиту животиња у Горњој Клисури – рече председица. – Многе од оних који су били с нама свих година борбе за заштиту животиња, ја данас не могу да препознам. Власт је најгори од свих порока и то је тако откад је света и века… Зато сам одлучила да више у животу не одговарам на питања, да не би запала у шкрипац из којег се више човек не може извући.

Живојин ДенчићЖивојин Денчић, рођен је 20. октобра 1939. године у Белој Паланци. Објавио је три књиге афоризама: „Капи за главу“ (1997), „Прасак за главу“ (2003) и „Спреј за главу“ (2005) и књигу сатиричних прича „Буриданов магарац“ (2008). Објављивао у многим листовима и часописима. Са афоризмима и причама заступљен у више антологија, енциклопедија, алманаха и зборника. Награђиван за афоризам и причу. Председник је Клуба тимочких хумориста и сатиричара „Сергије Лајковић“ из Зајечара. Почасни је члан Српске Академије Сатире у оснивању.

Овај унос је објављен под Књиге и означен са , , , , . Забележите сталну везу.