Причињавање: Шутни фудбал!

Причињавање - Александар ЧотрићФудбал је рођен у Енглеској у 19. веку, а ми Срби смо на најбољем путу да га убијемо почетком 21. века.

– Све што знам о моралу и људским дужностима, дугујем фудбалу – рекао је нобеловац Албер Ками. А ми данас и овде, много тога сазнали смо, захваљујући фудбалу, о неморалу и људској неодговорности.

Овај спорт постоји и зато, да би људи заборавили на своје проблеме, али с обзиром на то какав фудбал се код нас игра, народу ствара још веће невоље. Срби, тврде неки, псују највише у Европи. То је, очигледно, повезано и с тим што су наша репрезентација и клубови међу најгорима на Старом континенту. На срећу, последњих година се не брукамо много у Европи, пошто наши тимови испадну већ у првом колу. У тој Европи се намештају неке фудбалске утакмице, а код нас тога нема. У Србији је намештено комплетно првенство. Откад је фудбал постао бизнис, ми смо све лошији, јер се у то слабо разумемо!

Цркву смо одвојили од државе, али фудбал никако не успевамо. Наш фудбал би имао више успеха, када би у њему било мање успешних политичара. Пошто је у фудбалу забрањено играње руком, политичари – даље руке од фудбала!

Фудбалери одавно не играју за грб свог тима, већ за име спознора чије име носе на том истом дресу. Фудбал је игра у којој су на терену двадесет два човека, али врло често победника одлучује двадесет трећи – судија!

Срби се деле на четнике и партизане, левичаре и десничаре, ројалисте и републиканце, Србијанце и пречане, верујуће и атеисте, али све то није ништа у односу на поделу на Звездаше и Партизановце. Када два Србина немају разлог да се заваде, увек им преостаје фудбал. Два Србина, три странке и десетине фудбалских клубова!

Навијачи Звезде и Партизана доказују своје Српство тако што не навијају за српску фудбалску репрезентацију. Звездаши не могу да навијају за Србију зато што за њу играју играчи Срби из Партизана, а Партизановци зато што су у репрезентацији играчи Срби из редова „црвено-белих“. Подела из 1945. постала је старија од нације формиране у седмом веку.

Некада су навијачи пре и после вечитог дербија данима причали о фудбалерима који су играли за две екипе. Данас играчи причају о навијачима, који су им „украли шоу“ и постали главни „играчи“. О навијачима говоре и новинари, политичари, судије, тужиоци и полицајци. Вође навијача су постали главни дилери дроге. Пошто ни пијани навијачи више не могу да гледају утакмице домаћег првенства, прешли су на опијате.

„Толико пута ме је разочарала, преварила, издала, изневерила, обрукала, али опет је волим и волећу је до смрти!“

Ове речи ретко који мушкарац изговара о љубљеној жени, али ћете ове заклетве често чути од сваког ватреног навијача када говори о својој вољеној фудбалској екипи.

© Александар Чотрић

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.