Причињавање: Српска посла данас

Причињавање - Александар ЧотрићПолитичар у Србији мора да пази шта прича. Он не сме да обећа више посла, већ више радних места, јер нико не тражи посао, већ радно место. Код нас су популарнији они политичари који затварају због криминала, него они који отварају радна места. У овој земљи радно место може да се пронађе, додуше, само у предизборним говорима политичара, програмима странака и у режимским медијима. Незапосленост је највећи проблем у нашој земљи. Зато ми незапосленима и дозвољавамо да се иселе, да и другима праве проблеме. Ми имамо пола милиона незапослених и милион оних који не раде, али имају посао. Влада се зато определила за каснији одлазак у пензију; да се незапосленима пружи шанса да пронађу посао до 65. године.

Ко у Србији заврши неку школу, заврши на Бироу за незапослене. Биро за незапослене све више постаје Биро за изгубљене људе.

– Размишљао сам – поверава ми се комшија Ђоле, из зграде, са спрата изнад – да ли да се пријавим на Биро за незапослене, или да уплатим тикет за ЛОТО?

– И? – питам га наивно.

– Одлучио сам се за ЛОТО, јер, са 1:15 милиона за добитак, ту су ми веће шансе.

За посао у овој земљи на „брдовитом западном Балкану“ нису потребни диплома, уверења, сертификат или плакета. Тражи се партијска књижица. У Србији се за посао не тражи знање, већ познавање. Незапослен човек свашта ради, док не дође до посла. Да би добили посао, многи су спремни да волонтирају и раде бесплатно. А када се запосле, ситуација се не мења много. И даље раде скоро бесплатно.

– Хвала Богу да сам добио посао – каже један мој пријатељ. – Сада и ја могу као човек да штрајкујем.

– Десет година сам чекала посао – јада ми се школска другарица која је завршила Факултет политички наука, и невесело додаје: – А сада сам обавештена да ћу тек мало мање чекати прву плату.

Ко у Србији ради, драги читаоче, одмах скреће пажњу на себе, издваја се, изгледа као чудак и самим тим постаје сумњив околини.

Вероватно сте се и сами некада питали, како препознати запосленог?

Најсигурније је по томе што блокира пругу, пут, тротоар, речни ток, ваздушни коридор и бициклистичку стазу да би добио плату.

То што толико људи не ради, шта рећи, осим – не ваља нам посао!

Незапосленост, ето – то су српска посла данас!

© Александар Чотрић

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.