Причињавање: За посматрање

Причињавање - Александар ЧотрићТелевизија је некада била прозор у свет. Сада је постала прозор кроз који свет зури у наше собе. У прошлости је било тешко доспети у ТВ-програм, а данас не можете да га избегнете. Телевизија је од света направила глобално село, а онда га је свела на ФАРМУ. А на тој ФАРМИ, коју смо принуђени да гледамо, једино се животиње понашају нормално и пристојно.

Мерења показују да просечан Србин пет сати дневно гледа телевизију. Страхујем да у ово време није урачунато вече. Остало време Србин коментарише програме које је гледао. Натпросечни Срби зуре у магичну кутију и цело радно време, којег, нажалост, немају. Наши људи калкулишу: „Кад већ плаћамо ТВ претплату, штета је да нам пропадне новац“! Они који претплату не плаћају, резонују: „Дај да што више ућаримо! Кад је џаба и ТВ-лимунаде су слатке“!

У Србији има највише телевизија по глави становника. Телевизија је све више, а становника све мање. Како у том случају сачувати нормалну и здраву главу? Нема шансе. Неки људи су зато, уместо глава почели да носе телевизоре.

Наше телевизије су у знаку три „Р“, јер приказују рекламе, ријалити програме и репризе. Ријалити програми и репризе се приказују у паузи реклама.

Када водитељ неког програма каже да ће наставак бити после кратке паузе за рекламе, то значи да слободно можете да вечерате, одете код комшија на кафу, одиграте партију таблића до 101 и одспавате једну партију.

Оно што се код нас приказује у ударним терминима, као да су бирали ударени.

Жене на ТВ-у највише гледају емисије о спремању хране, јер већину животних намирница, нажалост, могу да виде само на екрану.

Млади и деца гледају оне програме које се њиховом узрасту не препоручују.

Мушкарци су гледали емисије о политици и спорту, док и спорт није постао политика.

Најмање се прати култура, а најзаступљенија је некултура.

Сви заједно желе да побегну од реалности, па гледају ријалити програме. Руку на срце, ови ТВ-формати немају везе ни са реалношћу, ни са програмом. Ријалити емисије не гледају пристојни људи. Зато ови формати код нас и бележе рекордну гледаност.

Обрни-окрени, од политике не може да се побегне, па су и ријалитији слични политици. Паметни, вредни и васпитани су људима досадни, неприметни и незанимљиви. Највише гласова добијају примитивни, бучни, нерадници, хвалисавци, и сплеткароши.

Тражили смо и гласали смо – па гледајмо!

А гледамо њихова посла, јер своја већ одавно немамо!

Ми смо гледаоци, али смо за посматрање!

© Александар Чотрић

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.