Белешкарење глупистике (3)

Суд

Мир је када се пуца негде другде.
Габријел Лауб

Приредио: Живојин Денчић

Пресуда Касационог суда од 9.V-1939 године Кре-582/39

СЕНТЕНЦА

У радњи оптуженог, што је двадесетогодишњој девојци силом ставио свој полни уд између ногу и извршио ејакулацију не може стајати покушај дела из § 269 у вези § 273/II кривичног законика већ само блудња радња из § 273/II кривичног законика.

Окружни суд за град Београд огласио је кривим оптуженог Славољуба зато што је означеног дана двадесетогоодишњој Драгињи силом раширио ноге, пошто јој је предходно скинуо гациће, па између ногу ставио свој уд и том приликом извршио ејакулацију. Суд је у оваквој радњи нашао да стоји дело из § 273/II кривичног законика. Према нахођењу суда у овом случају нема дела обљубе, јер није било immissio penis in vaginam, као битни елеменат за постојање дела из § 269 у вези § 273 кривичног законика. Суд није могао стати на гледиште, да је у питању покушај за поменута кривична дела, пошто је раднња оптуженика започета у исто време и довршена самом ејакулацијом, чиме отпада битни елеменат покушаја, који се састоји у кривичном делу, започетом али не довршеном. Дело, којим се терети окривљеник, по нахођењу суда, типичан је пример блудне радње congressus inter femorem. Окривљеник је у својој блудној радњи био потпуно свестан тежине дела, која би наступила, да је дошло до саме обљубе а био је, према датим приликама у стању и могућности да исто изврши. Међутим, свест о тежини последице, која би наступила код таквог дела, задржала га је, па је своју страст само на горе наведени начин. Kako је прегледом оштећене Драгиње утврђено, да не постоји дефлорација, то су испуњени сви елементи потребни за кривично дело из § 273 од II казненог законика Касациони суд је потврдио ову пресуду.

Оштећена Драгиња је 15. априла 2011. године поднела Уставном суду уставну жалбу због повреде права на правично суђење и на суђење у разумном року зајемчено чланом 32. став 1 Устава, у поступку који се водио пред Касационим судом у Београду у предмету Кре-582/39 од 09. маја 1939. гоодине. У својој уставној жалби наводи да је пресудом Касационог суда повређено њено људско право, будући да је осуђени био, према датим приликама у стању да изврши обљубу, али то није учинио и своју страст задовољио само на наведени начин, и тиме јој нанео велику штету у време када је била најпривлачнија и у циљу задовољења телесне похоте била принуђена на одлуку да се бави политиком, а многи политичари за њу и данас говоре да подсећа на Драјфуса, јер нико не верује у њену невиност, иако и сами нису вични у употреби појаса невиности. У конкретном случају примењена је максима Summum ius, summa iniuria, – Највеће право (зна често бити) највећа неправда. Може бити записано као „право“ оно што је у очима људи и објективно највећа неправда. Власт доноси „право“ чак и када је то неправо. Уставни суд није донео одлуку по овој уставној жалби, те oштећена не може још увек да оствари тражено право које јој је повређено.

Овај унос је објављен под Нешто више и означен са , . Забележите сталну везу.