Причињавање: Под присмотром

Причињавање - Александар Чотрић– А зашто ви, господине, свуда по овом супермаркету идете за мном? Пратите ме већ пола сата у стопу. У почетку сам мислио да је то случајност. Помислио сам чак и да сте геј, па да ме зато стално гледате – обрецнуо се старији господин на мишићавог младића који је био мало затечен изненадним обраћањем.

– А, не, то нисам. Ја сам старомодан. Још увек више волим жене – лаконски је одговорио младић и кренуо у супротном правцу.

Али старији господин је желео да настави разговор:

– Али волите и да пратите људе по продавницама. Шта ви, у ствари, хоћете од мене? Пратите ме као да сам центарфор, а ви одбрамбени играч који ме свуда на терену марикра.

– Грешите, ја се бавим неким другим спортовима. У фудбалу има сувише грубости, а ја сам поклоник борилачких вештина – млађи човек је покушавао да лежерним тоном ублажи непријатну ситуацију која је привлачила пажњу и осталих купаца у великом трговинском центру.

– Извирујете иза гондола са робом, маскирате се у зелениш код полица са поврћем, мувате се око фрижидера као да сте Еским, застајкујете када ја разгледам неку робу – купац је био театралан. – Очекујем још да извирите из колица која гурам. Али, сувише сте провидни. Иако сте се сада зацрвенели, зелени сте ви за мене, па сам вас одмах открио. Само, не знам шта вам је прави циљ! – седи господин у квалитетној и скупој одећи је постајао све нервознији.

– Чини вам се. Немојте придавати значај и молим вас да уживате у нашем објекту! – тридесетогодишњак је смиривао купца који је стајао поред препуних колица с разноврсном робом.

– Ха, значи, ви сте из обезбеђења! А, видите, ја се због вас не осећам безбедно. Па, зашто ме, човече, пратите и шпијунирате? Мислите да ће да украдем неки парфем, виски, сат, или нешто слично, па желите да ме спречите. Да ли вам ја личим на криминалца?

– Нама су сви купци исти. Само вам се чини.

– Ја баш и нисам као други. Нисмо сви исти. Знате ли ви, уопште, ко сам ја? – питао је купац севајући погледом у правцу саговорника.

Саговорник је, међутим, ћутао као споменик.

– Сигуран сам да не знате ко сам, иначе се не бисте према мени понашали тако дрско! – купац је подизао глас. – Млади и неинформисани господине, ја сам министар, а не ситни лопов, који ће нешто да муне у своје унутрашње џепове.

– Да, знам, да сте министар. И пошто знам какав сте министар, баш зато и мотрим на вас тако пажљиво! – уследио је одговор мртвог хладног младића, који је тренутно охладио и, до тада, зајапуреног министра.

© Александар Чотрић

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.