Причињавање: Како постати академик

Причињавање - Александар ЧотрићКомисија за пријем нових чланова одлучивала је којег ће кандидата из реда писаца предложити за пријем у Академију наука и уметности.

– Имамо пред собом биографије двадесеторо кандидата, али овога пута можемо да примимо само једног. Зато вас молим да врло пажљиво и одговорно размотримо све предлоге и да изаберемо најбољег – отворио је седницу председник Комисије академик Боривоје Ћешић.

– Стално бирамо најбоље – јавио се одмах за реч Андреј Туфегџић. – Зато се Академија и не ужива углед у јавности. Хајде да једном изаберемо најгорег, а не најбољег!

Писац Марко Момировић, члан Комисије сматрао је да Академију треба подмладити и да зато нови члан мора да има између 70 и 80 година, јер је тренутни просек старости академика преко 80 година.

Трећи члан Комисије Душан Додеровић је позвао колеге да озбиљније приступе овом послу, него претходни пут када им се догодило да у Академију као писца приме човека који је практично неписмен.

– Јесте да се каже да смо бесмртници, али, ипак, смо ми смртни људи, па нам се догоди и нека грешка – умиривао је ситуацију академик Ћешић.

– Апелујем да се концентришемо на књижевно дело кандидата и да добро проанализирамо њихово укупно стваралаштво – отегнуто и уњкаво је говорио председник Комисије. – Ја, рецимо, предлажем писца Чедомира Арсића.

– Ко је тај? – није крио изненађење Туфегџић. – Никада нисам чуо за њега.

– Ми и не примамо у Академију популарне и читане писце, већ оне који су толико добри да их скоро нико не чита – образлагао је свој предлог академик Ћешић. – Арсићево стваралаштво посебно се цени у уском кругу одабраних, да не кажем наше елите. Он пише у епистоларној форми, исповедно и искрено – ређао је Ћешић своје похвале. – Арсић пише о свему што га окружује. Главни јунаци његових дела су његова породица, блиски пријатељи и колеге. Његова проза је документаристичка и фактографска. Преноси на папир све значајно што види и чује из свог непосредног окружења. Он је због тога верни хроничар наше епохе и заслужује да буде у овом Пантеону славних.

– Извините – био је нестрпљив члан Комисије Додеровић – ако ми за тог Арсића нисмо чули и ништа од њега нисмо прочитали, која то елита чита његову исповедну прозу написану, како кажете, у форми писама?

– Колега, Додеровићу, зар и вама треба да тумачим неке очигледне ствари? – одговорио је питањем академик Ћешић.

Следеће седмице Академија је на Скупштини, на предлог Комисије, једногласно примила у своје редове писца Чедомира Арсића.

Осим новог академика, овим избором посебно су били задовољни у Државној безбедности, у чијим архивима се налазе томови и томови Арсићевих епистола, јер је њихов дописни члан био дуже од три деценије.

© Александар Чотрић

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.