Причињавање: Договор или репресија

Причињавање - Александар Чотрић– Договорили смо се прошле године о подели територије, али они до тога држе као до лањског снега. Стаљин, Рузвел и Черчил су могли да поштују договор са Јалте о интересним сферама великих сила, а ми Срби не можемо да се сложимо ни око чега! – шеф организације је био врло љут. Његови сарадници, такође, нису ни могли, а ни хтели да прикрију своју срџбу.

– Сећате се сви када смо рекли да ће они да рекетирају власнике локала, дилују дрогу, контролишу проституцију и шверцују оружје искључиво у северном делу града, до ауто-пута. Али, шта се сада дешава?! – поставио је питање други по рангу у организацији, а затим је сам одговорио. – Они дрско прелазе у наше подручје. Претрчавају ауто-пут као неопрезни пешаци. Свакога дана добијам дојаве да њихови људи продају наркотике у нашим квартовима, узимају проценат од курви, кафеџија, месара, златара и осталих који су нама плаћали заштиту. То је погубно по малу привреду у нашој зони одговорности, а и децу нам трују ко зна каквим дрогама, јер су наше сигурно бољег квалитета.

– Ми смо на огромном губитку – скоро да је завапио трећи присутни. – Моја деца не узимају дрогу, али траже нове патике, жена хоће код козметичара, брат ми је незапослен, а родитељи имају малу пензију. И сви траже од мене да их издржавам и помажем, а мени се приходи смањују из месеца у месец. Ако се овако настави, постаћемо и голи и гладни. Биће права катастрофа, јер ћу морати нешто да радим.

– Неће то више тако моћи! – почео је да их смирује главни. – Ако они нису џентлмени, нећемо бити ни ми. Ја сам започео зидање куће од две хиљаде квадрата, тек толико да се скућим, а мајстори не питају да ли имам паре и како их зарађујем. Ти мајстори који раде прљаве послове не бирају начин да дођу до пара. Они траже да им плаћам дневнице и набављам материјал, а ја имам из месеца у месец све мање у буђелару због оних зликоваца.

Пошто је застао и дубоко уздахнуо главни је саопштио план за сузбијање нелојалне конкуренције:

– Позваћу њиховог шефа на још један договор, колико већ данас. Покушаћу да се договоримо као људи, иако они нису људи. Рећи ћу им да се држе договора фифти-фифти, па ће бити добро и њима и нама.

– А шта ако одбију, или кажу да хоће тако, а наставе по старом?! – упитао је шефов заменик.

– Е, онда ћемо морати да их похапсимо. Ипак смо ми полиција и имамо право да применимо и репресију!

© Александар Чотрић

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.