Kriza nam ubila i smisao za humor

Tošo BorkovićDa li smo pored ekonomske, upali i u krizu duhovitosti, pa nas šale na sopstveni račun sve manje zanimaju. Svakodnevica postala najveći konkurent humorističarima

DRŽAVA nam propada, a mi ćutimo. Čuvamo državnu tajnu! Upravo ovaj aforizam možda najbolje opisuje kako se Srbi danas odnose prema satiri, nekada zaštitnom znaku domaćeg humora. Jer, poslednjih godina kao da smo pored ekonomske, upali i u krizu duhovitosti, pa nas kritički osvrt prema političkoj sceni i društvu u kojem živimo gotovo više i ne zanima.

Satira je potpuno proterana iz filma i pozorišta, životari u štampanim medijima, a tek nedavno je vaskrsla na pojedinim TV stanicama. Nekada smo čitali „Jež“, gledali i slušali „Indeksovo radio pozorište“, a danas nadu u svetliju budućnost satire budi emisija „Državni posao“, nove epizode „Nadrealista“, kao i internet sajt „Njuz net“, sa takozvanim vestima u ogledalu. I pored toga, u Srbiji u kojoj sada postoji više medija nego ikada, satiričar gotovo da je tehnološki višak.

– Satira je do pojave ovih emisija, poslednjih godina gotovo zamrla u srpskim medijima, odnosno preživljavala je u štampi gde je marginalizovana i kamuflirana u dnevnopolitički pseudohumor. Ali, u isto vreme, satire nikad nije bilo više i nikad nije bila kvalitetnija. Nevidljivi i nepoznati javnosti, stvaraju sjajni i talentovani srpski satiričari i u nekakvom supkulturnom podzemlju srpske književnosti štampaju svoje knjige. Kada mi neko kaže da nema satire, volim da mu ispričam onaj vic o Piroćancu koji se svaki dan u crkvi molio Bogu da dobije premiju na lotu. Molio se mesecima. I jednog dana čuo je besni Božji glas: Kupi listić! Dakle, poruka za sve koji misle da više nema srpske satire je da kupe knjige, jer će je u medijima teško naći – objašnjava Slobodan Simić, pisac satiričnih priča, pesama i scenarija.

Mnogi se sećaju i „Nadrealista“ iz osamdesetih godina prošlog veka. Tada je većina njihovih šala tretirano kao teška parodija i glupiranje. Ispostavilo se da danas živimo upravo u parodiji, odnosno da su politička scena i događaji postali toliko suludi da ni Nele Karajlić ne može tako da ih iskarikira.

– Satiričara danas pretiče stvaran život, odnosno on gubi trku sa svakodnevicom. Najgore je što će i ono što vidoviti satiričari danas izgovore verovatno i da se dogodi u nekoj još luđoj budućnosti – prognozira aforističar Bojan Ljubenović.

Predsednik Amerike je dobio Nobelovu nagradu za mir. Nije mogao da prisustvuje uručenju, jer je morao da napadne Siriju… Ove rečenice kao da su deo scenarija nekadašnjih „Nadrealista“, a danas su stvarnost i obična vest u medijima.

– Sve je teže pronaći inspiraciju. Imamo situaciju gde mediji sa svih strana bombarduju vestima i propagandom, da običan čovek gubi spoznaju šta je ispravno, a šta ne. U konkurenciji sulude političke scene, „Farme“ i potpune inflacije reči, čoveka je teško šokirati i pokrenuti satirom. Nekada je pojedinac posle ispričanog vica postajao disident, a sada, reči su u medijima postale devalvirane. Satiričari danas najviše maštaju o tome da ih neko tuži ili im odredi zatvorsku kaznu, jer bi to značilo da njihove reči imaju neki značaj – objašnjava poznati satiričar.

Šta bi radili Radoje Domanović i Branislav Nušić da danas žive u Srbiji?

– Siguran sam da bi isto pisali, jer je dobar deo njihovih kritika od pre jednog veka i sada aktuelan u Srbiji. Jedino što čuvenu Nušićevu pesmu „Dva raba“ verovatno danas niko ne bi želeo da objavi. Ko zna, možda bi isfrustriran i skočio s mosta – pita se Ljubenović.

Naš sagovornik podseća da se nekada sa jednom pesmom dizala revolucija, dok se danas sistematski radi na uništavanju bunta i vere u bolje sutra.

– Zato i ne čudi što smo se pretvorili u naciju namrgođenih ljudi, gde ako nasmejani uđete u banku, čuvar se odmah hvata za pištolj jer se sumnjivo ponašate. Devedesetih godina prošlog veka je satira bila popularnija upravo zbog toga što su ljudi imali veru u bolje sutra. To je sada potpuno nestalo. Pre smo verovali da se kroz satiru podsmevamo političarima, a ispostavilo se da se oni smeju nama iza zatamnjenih stakala limuzine. I pored toga, satiričar mora da nastavi da kritikuje i da se prilagodi modernim medijima i načinima komunikacije – ističe Ljubenović.

Aforističar Aleksandar Čotrić smatra da će satira ipak doživeti bolje dane i ponovo postati ubojito oružje, jer je humor jedna od glavnih odlika Srba.

– Kao mali narod imamo proporcionalno najviše izuzetnih aforističara i karikaturista, koji dobijaju priznanja širom sveta. Takođe, srpski „stend ap“ komičari su vodeći u regionu. U Beogradu će se 11. oktobra održati tradicionalni Međunarodni festival humora i satire, koji je postao najznačajnija takva manifestacija u regionu, a 16. februar, dan rođenja Radoja Domanovića, proglasili smo Danom srpskog humora i satire – kaže Čotrić.

DRUŠTVENE MREŽE
SATIRIČARI su poslednjih godina dobili oštru konkurenciju i na društvenim mrežama poput „Fejsbuka“, „Tvitera“ i u komentarima ispod novinskih tekstova, jer armija anonimnih humorističara u rekordnom roku ostavlja originalne aforizme na račun nekog političara ili događaja.

SATIRIČAR NIJE POLITIČAR
PREMA rečima Slobodana Simića, srpski satiričar na plećima nosi i breme da je eksponent određene politike, koje mu komplikuje ionako skromnu egzistenciju.
– Postoji duboko uvreženi utisak da ako nekoga kritikuješ, automatski se svrstavaš na suprotnu stranu, pa se svako kritičko mišljenje dočekuje agresivno i pristrasno. Pravi odgovorni satiričar nije političar, niti sme, ako je moralan i odgovoran, da bude eksponent bilo čije politike. Satiričar ima ozbiljnu društvenu ulogu da svojim kritikom afirmiše određene vrednosti – naglašava Simić.

„NOVOSTI“ – SIGURNA KUĆA ZA AFORISTIČARE
JEDAN od retkih medija u Srbiji koji neguju humor i satiru su upravo „Novosti“. Pored svakodnevne rubrike „Trn“ (pokrenuo je legendarni Jovan Hadži Kostić), naš list organizuje i najznačajniju manifestaciju karikaturista na ovim prostorima – „Pjer“.
– Zato volimo da kažemo da su „Novosti“ sigurna kuća za aforističare i karikaturiste – ističe Ljubenović.

AFORIZMI

* Ramuš Haradinaj – nevin, Naser Orić – nevin, Ante Gotovina – nevin. Veliko je olakšanje znati da su Srbe ubijali samo nevini ljudi.

* Jedni kradu na kukuruzu, drugi na đubrivu, treći na pšenici. To je dokaz da je poljoprivreda zaista naša razvojna šansa.

* Vlada je sumirala svoje rezultate iz prošle godine i u ovoj godini krenula od nule.

* Čekate državni posao? Samo predajte partijsku knjižicu i prozvaćemo vas!

* Iza svakog uspešnog muškarca stoji jedna žena. Jedino iza žene Čedomira Jovanovića stoji Čedomir Jovanović.

* U Vladi Srbije u toku je akcija „Prodajmo domaće“. Akcija traje dok traju zalihe…

* Svet neće dozvoliti dve albanske države u Evropi. Ili Velika Albanija ili ništa!

* Ako je seks sirotinjska zabava, ja sam izgleda bogataš!

* U pravu ste kada kažete da Srbija o Kosovu još nije rekla svoju poslednju reč. Priznajemo.

* Patriota. To je danas državni neprijatelj broj 1!

* Ne klečimo mi bez razloga. To je naša pregovaračka pozicija!

* Baba i deda su mi Srbi, majka i otac su mi Srbi, a i ja sam Srbin. Velika je to porodična tragedija!

* Na pregovorima oko naše teritorije uvek damo sve od sebe!

* Ja sam lokal patriota. Volim Srbiju.

* Razbio sam televizor. U samoodbrani.

* Posetite naše javno preduzeće. Imamo ponešto za svačiji džep!

* Kupite detetu džip. To će prolaznike oboriti s nogu!

Bojan Ljubenović

Večernje Novosti, 29.09.2013.

Овај унос је објављен под Нешто више и означен са , , , . Забележите сталну везу.