Причињавање: Помоћ

Причињавање - Александар ЧотрићЈована је завршила економски факултет, али шест године није могла да пронађе запослење. Јављала се на све конкурсе на којима се тражило њено занимање, али није имала никаквог успеха.

Када се пријавила на конкурс, на којем је тражена секретарица начелника у једном министарству, позвана на разговор. Председник комисије за пријем је био помоћник министра, којем се Јована допала на први поглед.

Помоћник министра је од свих њених података записао само број мобилног телефона. Следећег дана ју је позвао и неувијено јој предложио да се виде насамо, како би је боље упознао и уверио се да ли испуњава услове за пријем у министарство. Јована је после много размишљања невољно прихватила позив.

Пошто су се срели у граду, помоћник министра је позвао да изађу у ресторан и вечерају. Девојци је отпочетка било јасно шта функционер жели од ње, али је на то била принуђена због заиста тешке немаштине у породици.

После вечере, прихватила је предлог да се таксијем одвезу до хотела и проведу ноћ у истој соби.

Наредних дана, Јована је очекивала да јој се функционер јави и обавести је да је примљена на посао. Међутим, уместо повољне вести, помоћник је уверавао Јовану да је настао проблем и да је ствар запела код заменика министра, који неће да потпише решење.

– Најбоље би било да се видиш с њим и да ту ствар решите – предложио је помоћник.

Јована се и са замеником срела у граду. И он јој је предложио вечеру у добром ресторану и наставак дружења у хотелској соби.

Девојка је и то морала да прихвати, уверена да ће после тога, заменик министра потписати решење о њеном пријему.

Али, преварила се. И заменик јој је касније објашњавао да решење о њеном запослењу, заправо, потписује министар.

– Ја бих то учинио истога часа, али закон је овластио министра – заменик се „сетио“ закона тек после неколико дана, али је и додао да би министар желео лично да је упозна, пре него што донесе тако важну одлуку о пријему.

Све се поновило и са министром, али је и он имао одговор да све, ипак, зависи од премијера лично.

На Јовану су, затим, тројица мушкараца и заборавили.

А онда је премијер приредио пријем у згради владе. Поред њега, први пут је била једна дама, која је представљена као његова супруга. У лепој и високој госпођи, у скупом и елегантном комплету, њени познаници из министарства, препознали су некадашњу кандидаткињу за секретарицу.

Док је пролазила поред њих, тихо им се обратила:

– Хвала на препоруци, много сте ми помогли. Ако и вама буде нешто требало, јавите се!

© Александар Чотрић

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.