Приче из прве руке #48 [Зоран Спасојевић]

ПрозорПРОЗОР

Моја соба је у поткровљу. Коси прозор је окренут ка улици и парку преко пута. Приметио сам да се напољу све мења а да ја не морам да учествујем у томе. Никада не знам шта ће да се догоди у наредном тренутку. Пожелим једно, а видим нешто друго, треће… У томе је чар мог погледа на свет.

ДАМА СА ПСЕТАНЦЕТОМ

Једном сам тако шетао парком и срео даму са псетанцетом у наручју.
„Добар дан“, рекох. „Срећан пас.“
„Парализован је, господине“, рече дама и пригрли псетанце.

КРАЈ ПРЕДСТАВЕ

– Ви говорите у име свих изненађених?
– Да, ми говоримо у име свих изненађених.
– Шта хоћете да нам кажете? Слушамо.
– Пошто смо изненађени немамо шта да вам кажемо.

Зоран Спасојевић

Овај унос је објављен под Приче и означен са , . Забележите сталну везу.