Књига: „Причам ти причу“ – Перица Јокић

Перица Јокић - Причам ти причуУ издању Удружења балканских сатиричара Србије „Јеж“ објављена је књига прича „Причам ти причу“ Перице Јокића, сатиричара и прозног и драмског писца из Берана. Књига садржи избор прича из његовог тридесетогодишњег опуса, тачније од 1983. до 2013. године.

Рецензенти књиге су Матија Бећковић, Душан Ковачевић и Радивоје Бојичић, а о рукопису књиге су написали:

Перица Јокић не би погрешио и да је уместо ПРИЧАМ ТИ ПРИЧУ свој нови рукопис насловио ПЕРИЧИНИ ЗАКОНИ.

Наиме, држећи се свог књижевног законодавства Перица Јокић није губио време и празнословио већ од прве речи прешао на ствар хватајући се у коштац са мраком као једином светлом тачком, мраком који је најзаслужнији што нисмо остали невидљиви, мраком који виде они који нису слепи.

Култивисана реч даровитог и духовитог Перице Јокића чека издавача кога још нема.

Са своје стране бих сваком издавачу препоручио да објави овај рукопис знајући да би више добио него уложио.

Ако бисмо судили само по новом рукопису Перице Јокића из Берана лако бисмо закључили и „да тој вароши нема мане!“

Матија Бећковић

Већ својим првим рукописом, који сам имао прилике да препоручим за штампу, Перица Јокић је с неочекиване стране бануо у наш књижевни живот.

Са новим рукописом ПРИЧАМ ТИ ПРИЧУ Перица Јокић из Берана, поново доказује да ни њему нема мане!

Душан Ковачевић

О књизи Перице Јокића „Причам ти причу“, веома похвално изразила су се двојица академика: Матија Бећковић и Душан Ковачевић.

Додати нешто ономе што је рекао академик Бећковић, или одузети нешто ономе што је рекао академик Ковачевић било би више-мање неумесно. Захваљујући на указаном поверењу да се међу рецензентима појави и моја маленкост, сматрам да је мени у овој књизи ипак место изван корица и да се сасвим добро осећам и као један од њених читалаца.

А ако ме неко буде питао како су ми се свиделе приче Перице Јокића, ја ћу му у брк рећи да сам их читао са великим задовољством.

Радивоје Бојичић

Прича која затвара књигу „Причам ти причу“:

ТРЕБА ПОЗВАТИ ХОЛИВУД

На индустријском комплексу наше општине међу првоизграђеним објектима је Фабрика за производњу папира.

То је било онда када се радило.

Сада смо очевици свега што, мање-више, не ради.

Фабрика је постала руина коју нико из онога времена не би препознао.

С друге стране, ми из овога времена је памтимо само као гомилу непотребног отпада.

Између онога и овога времена за Фабрику је постојало и неко међувријеме, познато по томе што је тада из ње (и око ње) разносио ко је шта стигао.

Ако нешто није могло да се изнесе кроз врата, могло је кроз рупу у зиду која би се специјално бушила према габаритима онога што се упртило.

Није се закидало на рупама које су биле више него комотне да се туда провуче шта вам год падне на памет: огромни писаћи сто, електромотор, генератор или нешто колосалније.

То међувријеме је трајало најкраће, али се у њему постигло највише.

Када је „на сигурно“ смјештен и посљедњи фабрички артикал, дошло је до затишја. Као у пустињи након проласка каквог распусног каравана.

Данас је актуелан приједлог да се ту направи бизнис зона, што би, имајући искуства из прошлости, било сасвим сулудо.

И гдје смјестити отпад величине и изгледа једног већег кварта послије разорног земљотреса.

Зар није боље да ништа не радимо и само узмемо лову.

Каква идеална комбинација! Да не радимо – томе смо вични, а да узмемо лову то је више него кул.

Треба само позвати Холивуд и – готово.

Они би сигурно тај простор узели под закуп.

Без икаквих преправки имали би савршену сценографију за филмове катастрофе.

Не би им требали специјални ефекти чак ни у постпродукцији!

Одрадити нешто крупно без икаквих преправки и улагања, Американци би само могли да кажу – то је оно право (а није цоца-цола).

Ко би рекао да би баш код нас могли да остваре свој амерички сан.

Затим би та – сада већ – холивудска бизнис зона могла да се прошири и на читав наш град, који, такође, подсјећа на Фабрику, односно рушевину.

И то сваким даном све више.

Потребно је само позвати Холивуд.

Перица Јокић

Перица ЈокићПерица Јокић, професор књижевности, сатиричар, прозни и драмски писац, рођен је 1962. Објавио је пет књига: ПАМЕТНИЈИ ПОПУШТА (1996), афоризми, карикатуре; ТИ СИ МОЈ ГЕНИЈЕ (1996), роман у балади; ДОРУЧАК ЗА ЕМУ (1997), драма; ТАЧНО УПОДНЕ (1998), антологија радио афоризма; и, ЛИФТ(1999), драма.

Рецензенти: Милован Илић Минимакс, Бора Ђорђевић, Матија Бећковић, Гордан Михић, Дејан Патаковић, Петар Поповић, Момо Капор, Душан Ковачевић и Радивоје Бојичић.

Заступљен је у свим важнијим антологијама афоризама: 50 година српског афоризма (приређивач Витимир Теофиловић), Ко је ко у нашем хумору, сатири и карикатури (приређивач Милован Вржина), Зборник првог фестивала афористичара Југославије и Антологија свјетског афоризма (приређивач Љубиша Михајловић), Бисери балканског афоризма (приређивач Васил Толевски), Мудрост Европе (изашло у Москви, приређивач А. Шојхер), Антологија ех Yu афоризама (МаксМинус), Алманах афористичара Афотека (приређивачи: В. Миленковић, М. Стопшћ и Г. Радосављевић)

Афоризми Перице Јокића превођени су на руски, енглески, словеначки и македонски језик.

Драмом „Лифт“, на анонимном конкурсу Телевизје Црне Горе, осваја откупну награду.

Причом „Етно море“ осваја прву награду за најбољу сатиричну причу на Нушићијади 2012. у Ивањици.

За популаризацију ТУП-ТУП-а двоструки је добитник Минимаксове кравате.

Живи у Беранама.

Овај унос је објављен под Књиге и означен са , , , . Забележите сталну везу.