Приче из прве руке #47 [Живојин Денчић]

ПРОИЗВОДЊА ЉУДИ

Светски дан борбе против сиромаштва 17. октобар Друштво за заштиту животиња у Горњој Клисуру ове године обележило је свечаном седницом Одбора за рад младих чланова нашег друштва, на којој су говорили председница Скупштине друштва госпођа Борислава Урошевић Лаганин и представници угрожених група. Председница Скупштине Друштва, госпођа Урошевић Лаганин, рекла је да је сиромаштво најстрашнија и најболнија несрећа пред којом се не сме остати нем, нагласивши да је ова појава озбиљно угрозила производњу људи, а из њених навода се могло видети да се ради о елементу друштвене основе. Њена битна мисао је била јасна, без обзира што је и производња људи различито формулисана у свету: реч је увек о процесу оплођавања путем полних односа и рађању деце. – Овде ступају у међусобно деловање људска тела као биолошки организми. У производњи људи – истакла је у свом излагању – битан је полни процес, тј. повезано деловање људи које доводи до зачећа и рађања, али да важну улогу игра каснији процес гајења, неговања већ рођеног детета док му је нега нужна, што значи да тек почиње производња човека као друштвеног бића.

Стални координатор у Србији Комисије за добробит животиња са седиштем у Бриселу Ленс Кларк рекао је да сиромаштво није само недостатак дохотка, него и недостатак људских права. Процес производње људи у ширем смислу се врши претежно у браку, као релативно трајне друштвене скупине, али да у последње време развој науке доводи до појачаног раздвајања полних односа од производње деце, развијањем средстава која спречавају зачеће при полним односима, а затим, нарочито у најновије време, и развијањем средстава помоћу којих се зачеће може извршити и без полних односа, тј. без полног спајања људи, оплођавањем помоћу оруђа која преносе семе из полног органа мушкарца у полни орган жене, што све доводи до низа важних друштвених последица.

Госпођа Тања Бунушевац Недовић из Тима потпредседника управног одбора нашег Друштва за примену Стратегије за смањење сиромаштва и повећања производње људи, рекла је да се профил сиромашних није променио и навела пример Горње Клисуре. – Пре десетак година у Горњој Клисури, док се завршавала изградња обданишта, избегле су са децом читаве породице у друге државе, тако да оно никада није ни отворено и да „случај обданишта“ има своју позадину. Долазили су разни државни функционери који су од Горње Клисуре правили велеград и да ће се у њему запослити млади људи, који би по природи ствари правили децу, а данас овде у стотинак кућа живе углавном стари мештани, а да основна школа нема ученика, те да је сиромаштво негација људског достојанства, о чему се више и не прича…

Живојин Денчић

Овај унос је објављен под Приче и означен са , . Забележите сталну везу.