Kњига: „Загу(б)љени у невремену“ – Драган Матејић

Драган Матејић - Загу(б)љени у невременуУ издању Културног центра Крушевац у едицији „Чарапани“ објављена је нова збирка афоризама „Загу(б)љени у невремену“ Драгана Матејића, сатиричара, афористичара и драмског писца из Великог Шиљеговца код Крушевца.

Књигу је илустровао Горан Ћеличанин, а рецензенти су Дејан Ристић и Љубодраг Обрадовић.

ЗАГУ(Б)ЉЕНИ ПОГОВОР

… Још се није слегао муљ који је својом прошлом књигом усковитлао у нашем размишљању, а Драган Матејић не седи скрштених руку, чекајући да се талог слегне, већ нас новом, петом књигом афоризама, а десетом по реду, тера да напрегнемо вијуге и схватимо на шта то писац циља и указује својим отровним стрелицама.

А Матејић то чини транспарентно, неувијено, или како нам он сам каже: „Моји афоризми кажу оно што ја не смем.“ И не сручи он своје мисли тек тако, сирове, рогобатне. Не, он их предходно гланца, дотерује, филигрански обради, па нам их тек онда сервира, послужи на тацни, да не морамо много да мозгамо.

Без пардона писац се хвата у коштац са сваком проблематиком. Ниједна му није страна и ниједне се не плаши. Незаобилазна тема му је Главни град (У Београду успевају и они што не саде). Качи се са Европом. (Пуко нам јарам, Европа нам спрема јачи). Зачикава органе реда (У Србији нема више лопова, а ни мање). Или задиркује власт (И пре избора лоше се живело). А какав би Драган био афористичар да се не насмеје и себи, и зато каже: „Ја знам шта будала мисли.“ …

Што се мене тиче, са уживањем ћу читати и изнова се смејати и смејати афоризмима из ове и предходних књига, ишчекујући са нестрпњењем нове и нове Матејићеве умотворине. Узевши да ово ЗАГУБЉЕНО или ЗАГУЉЕНО НЕВРЕМЕ у коме живимо, неће тако брзо проћи, то ће бити прегршт материјала за следећа издања, а поуздано знам да Драган Матејић није лењ човек и да већ сада шиљи перо и вредно исписује.

Сад другачије мало размишљам: Чекај. А шта ако он није наопак… него је све наопако около свих нас.

Дејан Ристић

Загу(б)љени у невремену – пронађени у афоризмима Драгана Матејића

… Ја сам се одавно придружио онима који мисле да о писцу, био он песник, прозаиста или афористичар, најбоље говори његово дело и да критичари и процену коју ће читалац читајући дело стећи, само кваре.

Зато у овом мом приказу од таквог приступа одустајем, али заузврат прилажем мој одабир од свега написаног, који може читаоца (који је у журби) навести да се и сам упусти у детаљно читање књиге „ЗАГУ(Б)ЉЕНИ У НЕВРЕМЕНУ“ и покуша да направи свој избор афоризама. Како год да поступи, неће се покајати, јер читање књига није тамни вилајет, шта год да се после читања присвоји, неће довести до кајања. А, ако се неко и покаје, увек може књигу поново прочитати и благо које је после првог читања присвојио, несметано увећати.

Па изволите, читајте и не брините, ако се гласно смејете нисте загу(б)љепи, (не)време је тек пред Вама…

УМЕСТО ПРЕДГОВОРА
• Афоризам настаје тако што се напише.
• Ауторизовао бих своје афоризме, али не знам ко их је написао.
• Жена, то је љубавни афоризам.

У ПРВОМ ЛИЦУ
• Ја знам шта будала мисли.
• Све дубље сагледавам живот, а мисли све плиће.
• Родитељи ме извели на прави пут. Између Шиљеговца и Каоника.

ЗАГУ(Б)ЉЕНИ УНЕВРЕМЕНУ
• У великој смо дилеми. Да ли су нам само вође слепе?
• Ударио брат на брата. Са комшијама одавна не говоре.
• Изградите једном ту демократију, па да је продамо!

СРБИЈА ГРАДИ – БЕОГРАД СЕ СМЕЈЕ
• Кад видим бљештаву Кнез Михајлову, сетим се како га је Србија угасила.
• Србија нам је на првом месту. Одмах иза Београда.
• Оволико дахија, а Ада Кале потопио Ђердап.

СЕДАМ ЕВРОПСКИХ ЗАПОВЕСТИ
• Од кад су нам укинули визе, прешли смо све границе.
• Рат на Балкану има све мање шанси. Многе је већ искористио.
• Није сваки посао тежак. Европа нас ради из задовољства.

ЛОПОВИ И ПОЛИЦАЈЦИ
• Полиција нема времена да се бави митом и корупцијом. Запоставила би свој посао.
• Полицајци не пријављују колеге лопове. Чувају углед полиције.
• Није све лева рука десни џеп. Има нас и дешњака.

ШИПАК У ПОТРОШАЧКОЈ КОРПИ
• Ујео сам се за језик. Да и ја грицнем мало меса.
• Биће меса за ручак. У супу је упала мува.
• Отрезнили смо се на време. Таман, кад је наишла нова тура.

СТАЊЕ СА НАМА ЈЕ ТАКО, ПА СМОЧИ
• Да нам је данас жив Никола Тесла, био би курир у ЕПС-у.
• Власт је увек изнад народа
• И гоблене смо увозили, да би их извезли.

ИЗМЕЋУ ДВЕ БУДАЛЕ, МИ БИРАМО ОБЕ
• Рекоше му: „Дабогда водио слепце“ – и он основа своју странку.
• Довели смо их на власт. Нико други их није хтео.
• Немамо времена за предизборне игре. Играмо се са народом.

(МЕД)ИЈИ И ОСТАЛЕ ШАРЕНЕ ЛАЖЕ
• Новинари пишу и под псеудонимом. Срамота их је шта су написали.
• Јутро би било паметније од вечери да није јутарњег ТВ дневника.
• Каква криза новинарског морала? Тога нема.

ДОК СЕ РАДНИЦИ ОШТРЕ, СИНДИКАЛЦИ ГА ТУПЕ
• Радници су штрајковали по цичи зими. Тако је замрзнут штрајк.
• Ујутру одрежем парче хлеба. На подне ставим на њега кашику пекмеза, па све то увече у сласт поједем.
• Штрајкачи више не бацају ни парадајз, ни јаја… Криза, брате.

СЕЛО НЕВЕСЕЛО
• Све је више необрађених њива и обрађених сељака.
• Да није оволико сељака Србија би била развијена пољопривредна земља.
• Остали смо на пашњаку. Код куће нема ништа за вечеру.

ЖИВОТИЊСКИ НАКОТ
• Пас запишава дрво, а џукела човека.
• Црвенкапа тражи рехабилитацију вука. Ловац је променио исказ да вук није појео бабу.
• Бројим овце пред спавање. Волим да смо на окупу.

ЦРНЕ МИСЛИ НА БЕЛОМ ПАПИРУ
• Читуља је мртво слово на папиру.
• Није подлегао притиску. Умро је на ногама.
• Да није тачке на крају, животној драми никад краја.

ТАШИ, ТАШИ, ТАШТА
• Ташта је бесна. Закаснили смо са вакцинацијом.
• „Иди до ђавола“ – рекох жени, и она оде код мајке.
• Ташта нам није одавно долазила. Овим путем захваљујем.

ГРЕШНЕ МИСЛИ
• Мислим, значи нисам ожењен.
• Спајалица на захтеву за развод је једино што их још спаја.
• Моја жена прати моду, погледом.
• Нашао сам жену свог живота. А живот никакав.

… Афоризми које Драган испусује тако му дођу као раме за плакање за све остављене на цедилу, гурнуте у вртлоге бујичних потока, за све обесправљене, унижене, експлоатисане, за сав народ. Тај шамар који он афоризмима опали оним другима који нису са ове планете, народу дође као мелем на рану и донесе му неки спокој. Јер кад спознаш невољу биће и лека…

А Драган зна да све те невоље које ломе обичног човека, па био он сељак или радник, необразован или интелектуалац, сложи на папир, црно на бело, баш онако бритко, како и треба, да се читалац или слушалац слатко насмеје, јер Драган зна добро да је смех лек.

И зато нам као од шале омогућава да у његовим афоризмима пронађемо све што смо изгубили у животу, па је тако ова књига у ствари шпајз у коме сваког читаоца своја ужина чека.

Љубодраг Обрадовић

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ

Драган Матејић, рођен је 1950. године у Великом Шиљеговцу. Сатиричар, афотистичар и драмски писац. Објављивао у Победи, Јежевном хумору, Вјеснику, Слободној Далмацији, Будванским новинама, Политици, Експрес политици, Ошишаном јежу, Енигми, Шипку, Хуперу, Сабору, хумористичким програмима Радио Београда, Београда 202 и др.

Објавио књиге: „Заблудела ћерка“, „Провера знања“, „Убило се време“, „Писање низ ветар“, „Рам за нашу слику“, „Сламка спаса“, „Бабадедићи“, „Завичај на брду душе“ и „Бег од памети“.

Радио комедије: „Аеродром“ и „Друг Прабабић“

Драме: „Бора“ и „Таксиста је знао адресу“

Дечије радио игре: „Лубеница“ и „Луткино срце“

Научнофантастичну драму: „Ђавољи троугао“

Два пута је био победник фестивала „Златна кацига“, добитник је награде „Симо Матавуљ“, као и добитник десетак награда за сатиричну песму и кратку причу.

Овај унос је објављен под Књиге и означен са , , , . Забележите сталну везу.