Споредно актуелно: Добро дошли у Шахто-град

ШахтДа ли сте приметили како је број шахтова у Београду пропорционалан броју становника главног града? Или како се број шахтова при сваком асфалтирању увећава?

Возећи улицама града морао сам да приметим (и ја и мој четвороточкаш) да је чак и једноставна вожња, равном улицом попут Благоја Паровића прави подвиг. И у једном и у другом смеру сви ми уствари возимо слалом попут чувеног јунака наше младости Бојана Крижаја. Нико и не вози право, фактички сви само избегавамо шахтове по улици. Када нема возила у контра смеру још Боже помози, међутим уколико неко наиђе онда нам не гине неки од педесетак шахтова у оба смера у овој, на око релативно краткој улици. Како се радујемо сваком асфалтирању улице, ми возачи београдски, у исто време са зебњом очекујемо и нове шахтове на истој тој новоасфалтираној улици. Чини ми се да старе шахтове грађевинци нискоградње и не дирају, ма јок превише је то посла за њих, а и онако је у нас одомаћена она изрека од вишка глава не боли. Те се старим и изанђалим шахтовима преко ноћи прикључују нови. Оправдана је бојазан да ће се у једном тренутку, после питај Бога ког асфалтирања улице, нпр. Благоја Паровића, возити само по шахтовима, асфалта нигде и неће бити.

Помислио би добронамерни странац који ни сам не би могао докучи чему оволико шахтова и што су сви баш на сред коловоза, како је у Београду канализација одлично уређена и како нема страха ни од бујица Нојевог потопа. И ту би се преварио, елем свака мало већа киша изазове поплаву на београдским улицама, те већ постоје делови града у које није пожељно ићи уочи неке кише, поготову уколико возите „бензинца“ те ће вам свећице свакако бити овлажене и мораће да сачекате неке топлије дане у свом аутомобилу. Те и ту долазимо до простог разлога да велики број шахтова не даје логично бољу канализациону мрежу, поготову ако узмемо у обзир да већи део Београда и даље није привезан на канализацију.

Шта је посреди? Није криминал у јавним набавкама лекова, компјутера, опреме за запослене или монополу српских тајкуна. Добро, знам има га и тамо, али одговорно тврдим да је највећи криминал у Београду управо у продаји шахтова предузећима која су и задужена за путеве у Београду. Да, неко ту узима дебелу лову, а путари немајући где више, рокају шахтове где стигну. Омета нас то возаче мало, али ко смо ми да станемо на пут нечијем благостању и срећи. Та иста „шахт“ мафија у исто време, а како се народ не би досетио ангажује и велики број Рома који краду те исте шахтове, како би их они опет продавали граду и путарима. Као у „Маратонцима“, само су сандуке заменили шахтови, културнији и уноснији посао, признаћете, зар не? А онда овај напаћени, просечни српски возач буде сав срећан када неко од надлежних врати шахтове (вероватно исте однете само пар дана раније) у зјапеће рупе на путу и тиме само одложи, на неко време, пропадање већ и онако пропалих просечних аутомобила.

Озбиљно, права лова у Србији није у лековима, јавним набавкама или страначком запошљавању, права лова је у шахтовима, те онај ко влада шахтовима влада и Београдом, уствари. Када би нека поштена, ванстраначка истрага сазнала ко то стоји иза фирми које продају шахтове Београду дошли би до закључка ко је у Београду уствари највећи тајкун.

Да цитирам Нушића (са малим изменама): Београдска децо не мучите се џабе, шахтови су за играче остало је за бабе.

Живојин Митровић

Овај унос је објављен под Коментари и означен са , , . Забележите сталну везу.