Intervju: Nikola Dragaš („Naša reč“ – Temišvar, 2013)

• Verujem da će doći neka bolja vremena, jer karikatura nije nesto što nas samo zasmejava, već nas opominje i kritikuje, i kao takva uvek je bila prihvaćena u narodu i šire • Odrastao sam uz Tarzana, Dikana, Taličnog Toma, Zagora… Što se tiče karikature i llustracije u Srbiji, za mene je Dušan Petričić uvek bio i ostao broj jedan • Bogu hvala što postoji internet, ali da bi se karikaturista razvijao i opstao mora da ima motiv

Nikola Dragaš - izložba u Temišvaru

Nikola Dragaš na izložbi u Temišvaru

Nikola Dragaš – LIČNA KARTA
Datum i mesto rođenja: Pančevo, 15. septembar 1981. godine
Studije: 2004. godine diplomirao na Višoj politehničkoj školi u Beogradu na smeru za grafički dizajn. Trenutno zaposlen kao grafički dizajner u Pošti „Srbije” u Beogradu. Član je ULUPUDS-a i udruženja karikaturista Srbije – FECO.
Nagrade:
– Specijalna nagrada na konkursu za karikaturu „SRBIJA I EU”, Beograd 2013.
– Diploma za karikaturu na međunarodnom festivalu humora i satire „Zlatna kaciga”, Kruševac 2013.
– Drugo mesto za karikaturu „Kucurski klip”, Kucura, 2012.
– Drugo mesto za karikaturu „Čivijada”, Šabac, 2011.
Hobi: Knjige, stripovi, muzika; više od deset godina trenirao džudo i nosilac je majstorskog crnog pojasa (I dan).
Bračno stanje: U srećnom braku sa suprugom Sanjom, ima troje dece Dunju, Strahinju i Stašu.

Kako počinje mlad čovek da se bavi karikaturom?

Mislim da tu u startu postoji potreba da se nešto kaže, izrazi neko svoje mišljenje, stav o nekim stvarima, pojavama, okolini i ljudima. S obzirom da je crtež nešto gde sam najjači to je sve jednostavno krenulo kroz karikaturu, da bih vremenom shvatio da karikatura nije samo „veliki nos” već jedna veoma ozbiljna disciplina koja zahteva mnogo rada, upornosti i znanja. Za mladog čeveka koji se bavi karikaturom je danas jako teško jer nema gde da se objavljuje pogotovo u štampanim medijima, ali Bogu hvala postoji internet, tako da tu mladi ljudi mogu da pokažu svoj talenat. Savetujem mladim ljudima da veruju u to što rade, slušaju svoje srce ali i starije kolege, i sve će to pronaći neki svoj put, jer talenat uvek ispliva…

Kada ste otkrili da imate talenat i od kada se bavite crtanjem?

Imao sam 4 godine i tada nam je u posetu došao rođak koji je radio u policiji, i tada je svoj službeni pištolj stavio negde na vitrinu, van domašaja dece. Mene je uzeo u krilo, i dok su stariji vodili neke njima bitne razgovore, ja sam dograbio olovku i napravio prvi crtež tog pištolja na kutiji cigareta. Kada je to ugledao, rođak mi je rekao da nacrtam lastu, i posle toga je rekao: „Ovaj mali je talentovan”, i tako je to krenulo…

Da li ste imali neke uzore u Srbiji i inostranstvu?

Uzori treba da postoje, jer nas oni usmeravaju na pravi put, mada tu moraš biti oprezan da ne dođeš u situaciju da nekoga kopiraš, već da probaš da dođeš do rešenja kako su oni došli do nekih stvari. Odrastao sam uz Tarzana, Dikana, Taličnog Toma, Zagora… Što se tiče karikature i llustracije u Srbiji, za mene je Dušan Petričić uvek bio i ostao broj jedan.

Sa kojim ste časopisima ili novinama sarađivali?

Ilustracije i karikature sam objavljivao u štampanim medijima: „Večernje novosti”, „Jež”, „Alo”, „Grad”, „Benzin”, „Pančevac”, „Yutef”, „Obuća”, „Tineretea”, „Quick Look” i elektronskim medijima: „Etna”, „Maxminus”, „Nosorog”, „Šipak”, „Artija”, „Žikišon blog”, „Grad”, „Designed”, „Liga duhovitih”, „UPPS”, „Web Arena”…

Šta vas najviše inspiriše u radu?

Crtam ono što vidim, posmatram okolinu i ljude. Gledam da se bavim analitikom što je manje moguće, ali i to se mora u ovoj priči. Pored svakodnevnice izvori inspiracije su porodica, knjige, muzika… Karikaturista mora mnogo da čita, i da bude informisan što je vise moguće.

Gde ste do sada izlagali vaše radove?

Aktivno i redovno učestvujem na domaćim i inostranim konkursima ilustracije i karikature kod nas i u svetu, tako da mojih radova ima svuda. Kod nas sam izlagao u gotovo svim vecim galerijama i izlagačkim prostorima („Progres”, „Paviljon Cvjita Zuzorić”, „Muzej istorije Srbije”, „Dom omladine Beograda”…)

Crtate li nešto drugo sem karikatura?

Pored karikatura bavim se jos ilustracijom i grafičkim dizajnom. Kao grafički dizajner sam zaposlen u Pošti Srbije u Beogradu. Ilustracija mi je jednako bitna kao i karikaura, ilustrujem dečije udžbenike i knjige za decu. Čest sam učesnik raznih radionica i kolonija karikature. Posebno sam ponosan na radionicu karikature „Nije lako biti karikaturista” koju sam održao u Narodnom muzeju u Beogradu, u junu ove godine.

Gde se nalazi srpska karikatura u svetskom i evropskom kontekstu?

Uvek su naši karikaturisti bili prisutni u samom vrhu svetske karikature, sada je to malo drugačije jer danas imamo dosta zemalja gde se neguje dobra karikatura (Rusija, Francuska, Iran). Mislim da je naš problem generalno to što nemamo mlade autore. Pored sebe mogu da spomenem Jakšu Vlahovića i Gorana Markovića koji su redovno prisutni na velikim salonima i konkursima karikatura, ostali se tu i tamo pojave…

Koliko može da opstane dobra karikatura?

Ključ opstanka karikature jeste da ona mora da se objavljuje, i to je najveći problem kod štamapanih medija. Još jednom kažem, Bogu hvala što postoji internet, ali da bi se karikaturista razvijao i opstao mora da ima motiv, a to je danas rezultat ili novac. Verujem da će doći neka bolja vremena, jer karikatura nije nesto što nas samo zasmejava, već nas opominje i kritikuje, i kao takva uvek je bila prihvaćena u narodu i šire.

Posetili ste Temišvar pre nekoliko nedelja sa grupom kolega. S kojim ste utiskom vratili?

Prvo moram u svoje i ime svojih kolega da se zahvalim domaćinima iz Saveza Srba u Temišvaru na velikom gostoprimstvu i ljubaznosti. Posebno su svi bili oduševljeni izložbenim prostorom u galeriji „Mansard” u okviru tvrđave „Terezija” u kojoj je otvorena izložba karikatura „Vedra strana Srbije”, koju je priredio Jugoslav Vlahović predsednik Udruženja karikaturista Srbije – FECO. Na mene je veliki utisak ostavila i lepota samog grada, trgovi, fontane, crkve i katedrale. Posebno sam srećan što sam upoznao poznatog rumunskog karikaturistu Nik Lengera koji mi je poklonio katalog sa svoje samostalne izlozbe karikatura. Sve u svemu jedno prelepo putovanje i druženje, sa puno dobre satire i humora.

Intervju priredio:
Goran Mrakić

Časopis „Naša reč“, na srpskom jeziku, broj 1222, 19. jul 2013.

Овај унос је објављен под Интервјуи и означен са , , . Забележите сталну везу.