Реч на отварању изложбе карикатура „Ведра страна Србије“ у Темишвару

Александар Чотрић (аутор карикатуре: Ранко Гузина)Припала ми је велика част да говорим о изложби карикатура која је пред нама, а с уверењем да ће призори с белог папира заувек остати у нама.

Оно што нису успели политичари, који ведре и облаче, пошло је за руком и пером нашим карикатуристима, те смо, захваљујући њима, окупљеним у Удружењу карикатуриста Србије – FECO, коначно добили „Ведру страну Србије“.

Неки мисле да је карикатура само велики нос, а карикатура је, у ствари, велики дух, у што ће нас уверити и ова поставка најбољих српских карикатуриста, коју ће наредних дана бити у прилици да погледа румунска публика. Карикатуре су уметност пред којом се стоји мирно!

Карикатурама нису потребни преводиоци, тумачи, визе и пасоши. Оне су, давно пре „белог Шенгена“, прешле националне границе и ујединиле Европљане. Карикатуре су линије које спајају. То су криве линије, које покушавају много тога да исправе.

Ако слика говори као хиљаду речи, карикатура говори као милион. Новине без карикатура, унапред се лишавају најпопуларније рубрике. Добра карикатура, текст који илуструје, често чини излишним. Зато је писцима ризично да сарађују са карикатуристима, јер оно што су они написали може да буде засењено сјајним карикатурама.

Таленат за карикатуру је Божји дар који цртачи ђаволски добро користе. Карикатуристи су људи који први уочавају најбитније, на лицу човека, или лицу друштва. Они боље виде наличје, него лице. Оку камере може нешто да промакне, а оку карикатуристе не. Цртачи су велемајстори који матирају у неколико потеза. Карикатуристи имају треће око, трећу руку и шесто чуло. Они су чаробњаци који, уместо штапића држе перо, којим нас натерају да се слатко смејемо горким стварима.

Лалошки шешир 2013Карикатуристи се у својој магији служе и речима и сликом, или само сликом. Веома често највише говоре без речи, а најбоља је карикатура, која и посматрача остави без речи. Добра карикатура је као деколте на жени: више се наслућује, него што се види!

Цртачи својим претеривањем и наглашавањем најтачније и најобјективније портретишу појединце и друштво. Они не карикирају, већ карикирану стварност представљају реалном.

Карикатуристи имају колеге међу политичарима, зато што политичари од свега направе лошу карикатуру, а онда прави карикатуристи то морају да поправљају. На карикатуристе се љуте многи политичари, јунаци њихових радова. Међутим, највише се љуте они политичари, које карикатуристи нису нацртали, јер, постају свесни да, ако их нема на цртежима, нису ни значајни.

Угледан и признат цртач у Србији, постаје се у свету. Српски карикатуристи донели су у нашу земљу, са најпрестижнијих међународних конкурса, више злата и сребра, него што се заједно ископа у Бору, Мајданпеку и Трепчи.

Српски карикатуристи су се сада нацртали и у Темишвару и зато отварам ову изложбу, пре него што ауторе затворе. Уосталом, и боље је да висе карикатуре, него карикатуристи.

Поклонимо се карикатурама, и нека нас разведре и обасјају својих духом!

Александар Чотрић,
у Темишвару, 22. јуна 2013.

Овај унос је објављен под Нешто више и означен са , . Забележите сталну везу.