Споредно актуелно: Економско размишљање просечног политичара у Србији

Photo: www.spearhead-training.co.uk1. Запослим симпатизере странке у ресорну службу, агенцију или предузеће.

2. Због повећаног броја новозапослених „стручњака“ (симпатизера), повећам таксе и дажбине, да бих имао одакле да исплаћујем плате за симпатизере.

3. Пред изборе смањим таксе и порезе због популарности. Та популарна мера ми донесе још 2-5% гласова.

4. После избора, због смањења такси и пореза а самим тим и рупе у буџету, узмем још неки кредит у иностранству.

5. Како тај исти кредит не могу да вратим дозволим инфлацију (ја и онако не живим од те плате).

6. Оптужим претходну власт за ту рупу у буџету (иако сам и ја био у претходној влади али је био други министар културе и спорта – ипак је то друга влада и кључна министарства).

7. Замрзнем плате у јавним предузећима – непопуларна мера, услед које губим 2-5% бирача.

8. Хитно запослим нове стручњаке у ресорне службе, агенције и предузећа, како бих надоместио мањак гласова (због претходне непопуларне мере).

9. Опет повећам таксе и порезе да бих давао плате „стручњацима“.

10. Нама довољно новца у буџету, опет узмем кредит из иностранства.

Докле тако, ма баш ме брига, к’о да ћу после толико „успешних“ мандата и да живим у Србији.

Живојин Митровић

Овај унос је објављен под Коментари и означен са , , . Забележите сталну везу.