Споредно актуелно: Динамика и политика

Thermodynamics, conceptual artworkПрви закон термодинамике нам јасно говори да се енергија не може ни створити ни уништити, већ само може прелазити из једног облика у други. Да није тако само у природи, где постојање овог закона јасно доказује физика, већ да је овај Први закон термодинамике могуће применити и у друштву, више него јасно доказује актуелна српска политичка сцена. Што би наш народ рекао, сјаши Курта да узјаши Мурта.

То јест, доказ примене овог закона је трансформација „радикала“ у „напредњаке“, који при хлађењу из кључалог стања прелазе у течно и као такав флуид постају прихватљивији за окружење. „Г17 плус“ је захваљујући способности ниске тачке кључања као елемент способан да брзо пређе из једног стања у друго и прилагоди се датом окружењу. Пандан овом природном елементу у животињском свету јесу инсекти познатији као бубашвабе, доказано способни да преживе све, па чак и радијацију, или у овом случају радикализацију. Елемент ДС се на високим температурама лако дели на основне молекуле, мада је и овај елемент способан на брзо везивање са несродним елементима. Пример за ово је да елемент ДС мале запремине и при повишеној температури има способност да се веже за елемент СПС, али на крају процеса хлађења на своју штету, јер губи своја основна својства и претвара се у гас непријатног мириса, који брзо ветри. Елементи попут ДСС-а или новопронађеног СДП-а нису подложни промени агрегатног стања, с тим да новопронађени СДП има способност брзог везивања са елементима веће енергије. Једино елемент СПО показује изразиту чистоћу, постојаност на високим температурама и одрживост на атмосферске прилике, јер попут елемента злата никад не губи своју енергију и боју, без обзира на то колико се његова запремина мења.

У лабораторији Српске политичке сцене изведени експерименти доказују постојање истог броја честица гласача, убрзавање наведених елемената, са тенденцијом да се процеси константно понављају и да исти елементи у различитим агрегатним стањима показују иста својства, без икаквог утицаја ситних честица гласача. Овај често по експерименталну средину погубан и разоран процес, услед загревања погрешних елемената до тачке усијања, у спољном свету назива се политицал идиотен (латински израз, прим. аут.) или на српском – идиотска политика.

Ех, шта ти је наука, све дефинисала и објаснила и записала, само да још има ко да прочита.

Живојин Митровић

Овај унос је објављен под Коментари и означен са , , . Забележите сталну везу.