Нешкодљива терапија и најјефтинији лек: Смех је створио човека

Смех (фото: stresslessblog.com)Да су хумор и смех лековити одавно се зна, а то све више потврђује и савремена наука. Истраживања о томе су све бројнија. Пример је оглед на једном универзитету у Малезији, на којем је група студената похађала експериментални програм који се састојао од терапије смехом. Показало се да им је то помогло у учењу, утицало на бољи апетит, а поправило им се и опште здравствено стање. Поучени тим сазнањем, организовали су Конференцију смеха на свом универзитету и предложили да се уведу дани смејања у држави. У неким земљама се већ организују и клубови смејача, a од пре коју годину има их и код нас.

Достојевски, један од најбољих писаца света и велики психолог, говорио је да се човек може боље упознати по смејању него дуготрајним психолошким испитивањем. По њему, смех је најсигурнија проба душе. Алфред Адлер, чувени психоаналитичар, у свом делу „Познавање човека“ пише да добре људе препознајемо, осим по њиховим активностима, начину прилажења и како се старају о другима, и по „спољњем бићу, покретима лица и држању, радосним афектима и смејању“. Писац „Гаргантуе и Пантагруела“, ренесансни гигант Франсоа Рабле, лекар по професији, чврсто је веровао у лековитост смеха: „Не постоји бољи лек од смеха. Он лечи и тело и дух“.

Смехом и здравим хумором човек се приближава човечности, тј. сопственом очовечењу. По томе је он једина животиња која уме да се смеје. Неки су чак склони да уместо Марксове тезе „рад је створио човека“, кажу да је смех створио човека. И Аристотел је сматрао да је смех својствен само човеку.

Мислиоци, од Платона и Аристотела – до Канта, Дарвина, Фројда и др. трудили су се да одговоре на питање шта је то смех. Међутим, тек савремена наука, захваљујући савременој технологији (скенирању, савременим мерним инструментима и сл.) може да понуди опипљивије резултате и потврди уверења о томе, мада је ова појава још увек „једна од последњих неистражених области нерешених проблема људског понашања“, како сматра Роберт Провајн, са Универзитета Мериленд у САД. По њему је смех „увод у одговор зашто људи могу да говоре, а мајмуни не могу. Смех учвршћује пријатељство, зближава људе и на неки начин брише разлике међу њима. Заправо, један од основних друштвених сигнала о томе и није увек само одговор на шалу.“ Сматра се да је смех тесно повезан, не само са људском психологијом већ и са физиологијом. Он блокира неуронске рефлексе који одређују тонус мишића, па отуда изрека „црко сам од смеха“ није нимало бесмислена.

По мишљењу многих стручњака, смех је психотерапеутски лек за депресију, једну од најраширенијих болести савременог човека. По Фројду, хумор је поступак којим се угрожено „ја“ брани од спољних увреда, којим жели да надвлада повреде које му наноси спољни свет, доказујући тако своју стваралачку премоћ над реалним стањем. Смех је облик понашања и одговор на хумор,али и много више од тога. Он доводи до позитивних физиолошких промена у организму.

Могућности лечења смехом бави се психонеуроимунологија, наука која изучава повезаност нервног, ендокриног и имуног система. Истраживања на овом пољу су доказала да је ниво кортизола (главног хормона  коре надбубрега) и адреналина (хормона сржи надбубрежне жлезде), који се повећавају у стресу, мањи после смејања.

Здрав, снажан и дуг смех доводи и до повећаног рада срца, троши калорије, повећава стварање лимфоцита и активност ћелија које убијају туморске. Смех подстиче и стварање гама-интерферона, протеина активног у судару с болешћу, кад је она у зачетку. И имуноглобулин А, који има важну улогу у првој одбрани организма, виши је када је расположење боље. Поменимо још и ендорфрин, материју која учествује у природном савладавању бола и има дејство слично морфину, а ствара се у знатној мери приликом смејања.

Смехом се не могу излечити разна обољења, али уз терапију њиме бол се боље подноси. А сам смех (као „стил живота“) сигурно доприноси квалитетнијем и здравијем животу.

Терапију смехом неки називају марксистичком, по браћи Маркс, који су уз Чарлија Чаплина и Бастера Китона међу најпознатијим филмским комичарима. На челу ових терапеута биће Дон Кикот, који се, за разлику од Дон Кихота, неће борити против ветрењача, него против кваритеља смеха и доброг расположења. Јер смех је заиста здрав, с обзиром на то да, између осталог, успорава производњу хормона стреса, прочишћава плућа и стимулише мозак хормонима среће.

Смејте се што чешће, кад год је то могуће. Уграбите сваку прилику за искрено и здраво смејање. Јер, хумор и смех доприносе: позитивном гледању на живот, менталној равнотежи, смањењу притиска, стреса и забринутости, добром расположењу, здрављу и бољој  друштвеној и радној атмосфери.

Све док се може, треба се смејати

„Све док се може, треба се смејати. Никад се не зна кад нам може присести“, рекао је Мартин Кесел, а Слободан Дучић: „Смех не само да је лек већ је и најјефтинији“ и „Здрав смех није неозбиљност. Напротив“. „Хумор је најкраћи пут између две особе“, написао је Виктор Борге, а по мишљењу Исидоре Секулић ”Хумор, онај чисти и племенити, је човекова моћ, човеково оружје и оруђе, због чега је хумор животна сила човекова и ван уметности”.

„Да сам филозоф, покушао бих рехабилитовати смех пред филозофима, јер остали народ га цени изнад свега, као и стара грчка мудрост, она хомеровска, где се, колико знам, нигде не говори о смешку, а много о грохотном смеху на Олимпу. Смеје се чак и Атина мудра, премудра. Зар би Грци приписали Боговима нешто што није највише добро – поред лепоте, амброзије и нектара – смех и бесмртност? Смех, а не смешак јесте ослобађање душе, бар на тренутак…“, мишљење је проф. др Сретена Марића.

Слободан ДУЧИЋ

Овај унос је објављен под Нешто више и означен са , . Забележите сталну везу.