Kњига: „Дно дна“ – Радивоје Јевтић Јенки

Радивоје Јевтић Јенки - Дно днаКрајем 2012. године објављена је пета књига афоризама Радивоја Јевтића Јенкија под називом „Дно дна“. Издавач књиге је Центар за културу Града Зајечара, а уредник и рецензент је Милен Миливојевић.

О ДНИМА СА ДНА

Запис о књизи уз несебичну помоћ саме књиге

Већ самим насловом књиге „Дно дна“ Радивоје Јевтић Јенки најавио је и садржај своје нове књиге афоризама. Реч је о дну на коме смо се нашли и са кога нам не дају навише, али и то дно има своје дно, тако да је ситуација на том дну дна постала најописивија баш афоризмима.

Опредељујући се за ону врсту афоризама којом се на сатиричан (а често и хуморно-сатиричан) начин коментаришу актуелне појаве у друштву, Јенки је сачинио и прегледну композицију своје књиге сврставши афоризме у шест тематских кругова. Од демократије, преко правосуђа, политике (и незавидног социјалног положаја грађана у који су их политичари довели), пљачке (укључујући и ону коју је омогућила транзиција) и избора, па све до последње тематски шаролике групе афоризама међу којима доминирају они о љубави, здрављу, пензијама…

Варирајући она четири гласа из наслова књиге, придружујући им и друге у новим речима, Јенки књигу отвара афоризмом „Наши дни су на дну“, да би у другом делу књиге написао још један којим објашњава и узроке постанка овог првог афоризма: „Ови горе су са дна“.

Иако је овај аутор, као и сви ми, сведок свега о чему пише афоризмима, он, наравно, није само обичан записничар, него виђену и доживљену истину тако уобличава да јој даје неопходну оштрину запажања, не изобличавајући је и омогућавајући читаоцу да је лако препозна. На пример:
* Није лако лажноме сведоку. Треба детаљно да опише оно што се није догодило.
Или:
* Да би се судови опрали, потребна је гвоздена метла.

Нико у овом афоризму неће препознати кухињске судове. Али, за сваки случај, Јенки овој додаје још једну препоруку:
* Суд правде треба да стигне и суд.

То што може све (или бар много) да види, Јенки доживљава као свој природни хендикеп:
* Зашто ја да, код толиких слепаца, будем природно хендикепиран и да имам очи!

И, само неколико страница касније, додаје афоризам којим најуспешније слика нашу стварност:
* Благо слепима. Они имају најреалнији поглед на свет.

А све је то зато што, каже Јенки:
* Ко оствари победу у подземљу, тај ће водити земљу.

И, да ситуација буде још гора, ништа се не мења:
* Онај који је довео до овога, у целости је наследио онога.

Актуелност Шекспировог „Бити ил’ не бити, питање је сад“ Јенки не оспорава, само што глаголу „бити“ мења значење и, уместо последње речи, пише другу:
* Бити ил’ не бити, питање је кога!

И, кад смо већ код тога:
* Није страшно што је у Србији сваки други го к’о пиштољ. Страшно је ако почну да пуцају.

А онај ко је го, он је, обично, и гладан, па Јенки не пропушта прилику да се и о томе изјасни, и то два пута:
* Ја нисам гладан од јуче. Култ глади се у мојој породици преноси с колена на колено.
* Више не живим у хранитељској породици. Отац и мајка су ми умрли.

Отуд, ваљда, и питање, повезано с једном дилемом:
* У великој сам дилеми. Да ли да живим поштено или да живим?!

Дотле је, дакле, дошло да се поштено не може живети. А ни то, изгледа, није од јуче. Јенки каже:
* Они су отели у конфискацији, а њихови синови, што је преостало, у транзицији.

Али ни они нису без проблема:
* Велики је проблем шта ће бити са смењеним министрима. Затвори су препуни, а у дипломатији нема више места.

Економски положај грађана сликан је и овако:
* Докторе, свака Вам част! То је једина част коју могу да Вам дам за успешно лечење.

Али, ни држава није у бољој ситуацији:
* Како у финансијама ствари стоје, српским пензијама прети пензија.

А следећи афоризам се, нажалост, не односи само на пензионере:
* Своје образовање сам усавршио. Научио сам да говорим оно што не мислим.

Исто као што ни свеће неће помоћи мраку у следећем запису:
* Доста нам је мрака. Упалите свеће! Дабоме да криваца за све ово има.
Aли:
* Ми нисмо открили топлу воду. Али јесмо систем за ефикасно прање руку.

Нема те топле воде којом би Јенки могао да опере руке од свега што је написао у овој књизи. А он за то нема ни разлога!

Милен Миливојевић

Радивоје Б. Јевтић Јенки (Бела Паланка, 1939), по професији дипломирани правник са правосудним испитом, а по вокацији сатиричар-афористичар.

Објављивао је у „Ошишаном јежу“, „НИН-у“, „Данасу“, „Гласу осигураника“, „Тимоку“, „Ибарским новостима“, „Ревији 92“, „Вечерњим новостима“, „Слободи“, „Носорогу“, „Етни“ и у другим листовима и часописима у земљи и иностранству.

Заступљен у књизи „Главоломке“ (Зајечар, 1998), зборнику „Афоризми и афористичари“ (2002), антологији „Враг и шала“, и у руском издању „Черт и шутка“ (Москва, 2003), зборнику „Очешљане мисли“ (сатиричне приче, 2003), „Пола столећа српског афоризма“ (2004), „Енциклопедија афоризама“ (2004).

Објавио је четири књиге афоризама: „Будућност у неповрат“ (1998), „Кожа на шиљак“ (2001), „Идите у демократију…“ (2004), „Онанија мозга“ (2008) и књигу сатиричних прича „Гласачи једу кавурму“ (2006).

Добитник награда: „Сатирично перо“, Диплома најбољег тимочког сатиричара (2006), Златна повеља у категорији афоризама на Међународној књижевној манифестацији „Вршачко перо 01“.

Овај унос је објављен под Књиге и означен са , , . Забележите сталну везу.