Све мање шале, а све већа потреба за смехом

Све мање шале - Срђан Печеничић

Све мање шале – Срђан Печеничић

Првом априлу се придаје мање формалног значаја него раније, мада би у време беспарице хумор био добар „вентил”

Насамарити неког да се хитно јави иако га нико није звао или га обавестити о догађају који се није десио, типичне су шале којима су становници појединих делова света, па и Србије, увесељавали једни друге на данашњи дан, али за које, чини се, имају све мање времена, разлога и интересовања.

Чар првог априла дуго је лежала у међусобним шалама, дакле непосредном контакту између људи који су смишљали слатке мале преваре да засмеју себе и друге. У последње време своју дозу комике добијају из хумористичких серија, на незванични међународни дан шале и сваког другог дана. Хумор остављају медијима који у јавност намерно пласирају првоаприлске дезинформације које прво запрепасте а онда насмеју. Неке од лажних вести биле су и: направљен је хамбургер за леворуке, потврђен је живот на Јупитеру, Ајфелов торањ ће се преместити на другу локацију.

Професионални комичари, афористичари и сатиричари истичу да је хумор најпотребнији управо у најгорим временима и да је зато лоше што многи људи у Србији, притиснути беспарицом, не налазе разлог за смех и шалу.

Афористичар Александар Чотрић каже да је овај неформални празник изгубио некадашњи значај, јер људи више једни другима не приређују шале.

– Нажалост, други нам данас приређују шале. Непријатне. Таква нам изненађења приређују да нам се чини да је сваког дана први април – сматра Чотрић.

Он додаје да је и медијима данас тешко да смисле неуобичајени догађај за први април, јер се у Србији сваког дана дешава мноштво стварних фантастичних догађаја.

– Један странац је недавно написао да у шетњи од Славије до Калемегдана није видео ниједног насмејаног човека. То је лоше. Требало би сваког дана да се шалимо. Али, хајде макар данас да будемо насмејани, а не злобиви – каже Чотрић.

И другде људи више не прибегавају лукавствима која би изазвала кикот, јер се ретко виђају са другима или се друже на друштвеним мрежама. Немачки антрополог Гинтер Хиршфелдер је приметио да првоаприлске смицалице захтевају директан контакт за који Европљани више немају времена. У Шкотској се, међутим, задржала традиција да се на леђима пријатеља прилепи папир на којем пише „шутни ме”. И Французи и Италијани ту и тамо знају некога да повуку за нос, а насамарену особу називају „априлском рибом” вероватно алудирајући на младу рибу коју је лако намамити, односно преварити.

Али, овај датум неће остати непримећен ни у Србији.

У Крушевцу се одржава 21. међународни фестивал хумора и сатире „Златна кацига”, а у Зајечару – „Дани хумора и сатире”. Вечерас ће посла имати и домаћи стендап комичари који сами на сцени без сценографије препричавају своје доживљаје или анализирају свет око себе изазивајући смех. Комичар Срђан Динчић истиче да чим његове колеге и он имају посла, јасно је да у Србији није нестала потреба за хумором.

– Људи долазе на наше наступе јер им очигледно треба хумор. Што је тежа ситуација у друштву, то је људима потребнији вентил у виду комедије – сматра Динчић.

А афористичар и сатиричар Драгутин Карло Минић ће у свом духу рећи да значај првог априла чак и расте, јер се овај датум првобитно везивао „за дворске будале чији се покрет данас шири”.

– Ми смо све веће дворске будале политичара и банкара – каже Карло Минић и закључује:

– Шала је једини лек, а како болест узима маха, треба нам све већа количина лека.

Дворске луде зачетници тренда

Дан свих луда, како се у неким земљама назива данашњи датум, обележава се у више држава у Европи мада његови корени нису сасвим јасни. Могуће је да име дугује некадашњим дворским лудама задуженим за збијање шала и осмишљавање трикова. Енциклопедија „Британика” проналази изворе овог празника у старом Риму и Индији, али га везује и за Француску после преласка на грегоријански календар: они који су и даље рачунали време по јулијанском календару називани су „будалама”. У сваком случају, циљ шаљивџија јесте да на данашњи дан некога повуку за нос.

Народ је непрестано предмет шале

– Народ се мање шали, али је зато непрестано предметшале.Власт је овде одувек била та која се с народом завитлавала,правила вицеве на рачун народа, а често није презала ни од црногхумора, који је често прелазио у трагедију – сматра Драгољуб Љубичић Мићко, члан некадашњег „Индексовог радио позоришта”.

Ј. Стевановић
(Политика Online, 01.04.2013.)

Овај унос је објављен под Нешто више и означен са , , , . Забележите сталну везу.