О књизи афоризама Александра Чотрића „Померање памети“

Александар Чотрић - Померање паметиВитомир Теофиловић о књизи афоризама Александра Чотрића „Померање памети“

САТИРИЧАР У СТВАРАЛАЧКОМ ЗЕНИТУ

Ко прати нашу сатиричну књижевност а лично не познаје писце, што је случај са већином читалаца, вероватно мисли да је Александар Чотрић писац у замашним, такозваним озбиљним годинама. Иако још релативно млад (рођен је 1966), Чотрић је на нашој сатиричној књижевној сцени већ три деценије – још као непунолетан младић привукао је широку пажњу својим убојитим, духовитим и стилски избрушеним сатиричним афоризмима већ половином осамдесетих година прошлог века. Иако је дотле имао само две објављене књиге – „Даћемо ми вама демократију“ (која је имала два издања) и „Пета колона“ – у антологији „ВРАГ И ШАЛА – пола столећа српског афоризма“, изашлој 2000. године, а 2003. преведене на руски („Черт и шутка“), са дванаест страна изабраних афоризама, спада међу најзаступљеније ауторе.

Већ рани Чотрићеви афоризми откривају његов раскошни таленат. И ондашње друштвене прилике, које су код нас одувек неприлике, вапилe су за сатиром, али код Чотрића су и најактуелнији афоризми увек много више од огољене сатире, од љуте траве на живе ране. Ево како он, градећи парадокс од двочланог реченичног склопа, на уметнички ефектан начин повезује тему сиромаштва и глади са нашим најведријим верским празником, који је синоним гозбе и весеља: Ви бисте опет да једете? Није сваки дан Божић!

Исто тако мајсторски повезује хвалоспев раду, његово величање до светиње, да би другом реченицом потпуно поништио значење прве: Рад је код нас светиња. У то се не дира. То мајсторство је постигнуто на волшебни начин – створена је негација спрегом две афирмације; два верска позитивна исказа произвела су негативни закључак; математички речено, овде су два плуса дала минус!

Ево како је Чотрић упечатљиво отелотворио наш вечни усуд да нам политика кроји капу – ефектном спрегом фолклорног и идеолошког идиома: Не верујем очима и ушима. Признајем само суд Партије. Исказ који оличава осведочену истину добија обрнуто значење у суочењу са дивинизацијом политике и њеног главног стожера – партије. Заменимо ли монистички термин партија речју странка, добијамо исказ о времену садашњем и нашој вечној зависности од политике. А лице и наличје политике Чотрић нам дочарава ефектном спрегом два супротстављена исказа; први оличава горко лично искуство, а други привидно поентира позитивно: Добро знам какви су. Зато их и хвалим.

Колико је потресно било већ његово младалачко суочење са Левијатаном и оксиморонским бићем политике, са влашћу која истовремено обећава боље сутра и прети свима који јој се непрестано не клањају, сведочи н и назив прве Чотрићеве збирке афоризама: Даћемо ми вама демократију!

Десетак потоњих Чотрићевих књига упечатљиво показују развој и гранање његовог великог талента који се исказао већ на почетку. Чотрић је врхунски сатиричар у широком жанровском распону, као писац изванредних афоризама и кратких прича, с једне стране, и као врхунски антологичар такође – приредио је одличне антологије афоризама за децу и афоризама о спорту. Широку амплитуду Чотрићевог талента најбоље осведочава чињеница да је врхунски афористичар и као сатиричар и као лиричар и маштар, као афористичар за децу.

Најновија Чотрићева књига – збирка афоризама са индикативним називом „Померање памети“ – овенчана је највишим признањем у изузетно јакој конкуренцији од тридесет три књиге. Да је реч о књизи која заслужује највећу пажњу увериће нас виспрена духовитост и слојевитост значења, које зраче из сваке њене странице, из сваког афоризма.

Афоризам Кад одрасли верују у бајке, оне постају религија. – није само мета-политички исказ првог реда, већ сферу политичког осветљава из најширег, антрополошког угла. Биће политике великим делом обитава и у сфери религије, зато тешко раздвајамо две сфере свог људског битисања, физички и метафизички простор: Од верника политике се тражи да не верују својим очима. У зачараном политичком простору отказују и наша елементарна природна чула, престаје извесност разабирања и помоћу личног непосредног сведочанства. А у нашем блиском појмовно-емотивном координантном простору је и наше несналажење у политици – нису ли њено лице и наличје заправо само два лица истог бића: Оно што је у интересу грађана, није популарно у народу.

Илузорну, нарцисоидну представу о нашој планетарној, боље рећи небеској изузетности, Чотрић подвргава иронији наоко грубом али сасвим примереном и отрежњавајућом паралелом: Кад су се Срби отрезнили, схватили су да се свет не врти око њих. Ова наоко лежерна досетка ослоњена је на опште психолошко икуство и његову животну тривијалност по себи – узнесеност, опијеност сваке врсте, и трежњење спадају у вечне константе не само појединаца већ и најширих људских заједница, од најмањих колектива до целог човечанства.

То преплитање разних сфера, сагледавање истине из разних углова, увиђамо или назиремо из многих Чотрићевих афоризама. Чињеница да ту вишезначност, тај раскошан преплет луцидних увида разних сфера знања и разумевања, Чотрић све чешће исказује, не као раније двочланим реченичним склопом већ у оквиру само једне реченице упечатљиво показује да је Чотрић достигао високу зрелост и на мисаоном и на књижевном пољу. Његови увиди све чешће из простора актуелне сатире сежу у високе сфере разумевања света, од актуелно политичког до метафизичког. Многи Чотрићеви афоризми имају виспрене социо-психолошке, политичко-историјске и философске импликације. У то ћемо се уверити пажљивим читањем ове вредне књиге, особеног преплета умних и духовитих опаски најширег тематског регистра и ванредног стилског умећа.

Наведимо, на крају овог кроки-приказа, и један Чотрићев стилски ефектан и значењски далекосежан аутопоетички афоризам: Афоризам је траги-комедија у једној реченици.

Књига „Померање памети“ је изабрана за најбољу књиге афоризама за 2012. годину на конкурсу Београдског афористичарског круга чија награда носи исти назив.

Овај унос је објављен под Књиге и означен са , , . Забележите сталну везу.