Сатира протјерана са сцене

Иван ИвановићБањалука – Имамо добру сатиру, једино што немамо где да је објављујемо, па људи морају да нам верују на реч. Већина писмених, који су, иначе у Србији, мањина, мисле да после Радоја Домановића, који је умро пре једног века, других сатиричара више није било.

Рекао је ово за „Глас Српске“ српски афористичар Александар Чотрић, добитник бројних признања, међу којима је награда „Радоје Домановић“ за најбољу књигу афоризама и за сатиричне приче.

– Успевамо да се изборимо за парче „животног простора“ на странама два дневна листа, једног недељника и у електронској форми у „Етни“ која се прави у Београду и „Носорогу“ који настаје у Бањалуци – рекао је Чотрић.

Сматра да је држава Србија одавно дигла рука од сатире, сатиричари су препуштени сами себи, односно суровим законима тржишта и либералног капитализма.

– У ово време може да се објављује сатира на интернету, на „Фејсбуку“ и „Твитеру“, тако да сада има више оних који мисле да су сатиричари него оних који то прочитају. И све што се напише, мора одмах се објави, да се не би покварило. Јер, штета је да се после баци – каже Чотрић.

Истиче да сатиричарима преостаје да се смију једни другима.

Добитник овогодишње награде „Радоје Домановић“ за цјелокупан допринос српској сатири књижевник Иван Ивановић сматра да сатира не постоји у данашњој Србији.

– Данас не знате шта да критикујете. Оно за шта смо се борили не ваља, а човек врло тешко себе критикује. Зато је данашња сатира у врло апсурдној ситуацији – објаснио је Ивановић.

Наглашава да се сатира данас прогони на другачији начин од оног како су прогонили Домановића.

– Сада су методи рафинирани, не можете да објавите књигу, јер уопште нема тржишта за сатиру. Немамо за кога да пишемо, јавно мњење је апсолутно мртво, као Домановићево „Мртво море“. Данас је сатира практично протерана или боље речено непотребна – казао је Ивановић.

Чотрић каже да би Радоје Домановић данас прошао још лошије него у своје вријеме када је због неразумијевања средине био приморан да се стално сели, тражи посао, бјежи у боемију…

– Имао би Радоје у овом времену пуне руке посла, да напише наставак „Вође“, који је слеп, али су слепи и они који су ишли за њим – наглашава Чотрић.

Поводом 140-годишњице од рођења сатиричара Радоја Домановића (1873-1908) у суботу је одржано Вече сатире у великој сали Народне библиотеке Србије у Београду, а о дјелима родоначелника српске сатире говорио је и Александар Чотрић.

Дан сатире у Србији

Управни одбор Београдског афористичарског круга упутио је приједлог Министарству културе Републике Србије да 16. фебруар, дан рођења Радоја Домановића, буде проглашен даном сатире у Србији. Тога дана би се низом манифестација обиљежавало дјело великог књижевника, родоначелника српске алегорично-сатиричне приче и популарисала сатирична књижевност.

Извор: glassrpske.com

Овај унос је објављен под Нешто више и означен са , . Забележите сталну везу.