Представљена антологија афоризама „Источно од запада“

Промоција "Источно од запада"РОГАТИЦА, 9. ФЕБРУАРА /СРНА/ – У Рогатици је представљена антологија афоризама под називом „Источно од запада“, аутора Рогатичанина Милада Обреновића, која је приређена с циљем афирмације афоризма као најкраће форме књижевног изражавања.

Обреновић је на синоћњој промоцији рекао да је у различитим историјским периодима афоризам имао различите облике, да се бавио различитим темама, те да данас нема сфере живота у коју афоризам не залази.

Приређивач је појаснио да је у антологију уврстио радове 29 сатиричара, који су рођени (или живе) у источном дијелу данашње Републике Српске – дуж Подриња, на Романији, па све до Мајевице. Отуда и овај симболични наслов књиге.

Обреновић је навео да су у овом својеврсном зборнику представљени писци који се искључиво баве афоризмом, а мањи број чине познати пјесници, приповједачи, новинари, сликари и други ствараоци.

Писци који су дуже вријеме присутни у српској афористици у антологији су добили више простора: Раде Јовановић, Јово Николић, Милован Јевтовић, Милан Ј. Михајловић…

Аутори су различитих образовних, старосних и социјалних профила, а критеријум за одабир заступљених прилога био је квалитет, те број до сада написаних и објављених афоризама.

Представник Удружења књижевника Србије и један од рецензената књиге – Раде Вучићевић – истакао је да афоризам пишу људи који су у умјетничкој и стваралачкој духовности оштроумници, са карактеристикама виспрености, интелектуалности и актуелности.

Према његовим ријечима, афористичари са мало ријечи лоцирају проблем и дјелимично га на саркастичан начин обоје актуелношћу, тако да читаоцу између смијеха и суза не остављају много простора.

Вучићевић је напоменуо да само на први поглед афоризми личе један на други, јер се њихова оштрица усмјерава на исту тему, проблем, догађај или стање у породици и држави.

Грујо Леро, пјесник и афористичар из Бијељине, прочитао је рецензију коју је написао професор из Новог Сада Михајло Фејса.

Своје афоризме читали су, осим осим поменутих аутора, Петроније Шимшић, Славко Хелета и Драгица Грбић – из Вишеграда; Славко Ђурковић, Момир Јоловић и Миливоје Јанковић – са Сокоца; Момчило Копривица – из Гацка; Драган Папоњак и Радомир Јагодић – из Рудог; Небојша Боровина – из Власенице; Слободан Живановић – из Бијељине и др.

Овај унос је објављен под Дешавања и означен са , , , . Забележите сталну везу.