Споредно актуелно: Индијске серије

Индијска серијаПре неки дан сам се затекао у гостима у којима се игром случаја и чудних околности прате индијске серије мени непознатог назива. Значи да је у Србији дефинитивно дошло до задње фазе испирања мозга овог нашег напаћеног народа. Кривицу за колективну анестезију мозга сносе, макар по мени, подједнако, како естрадне „елите“ које су заузеле место и изгурале културне елите, власт која је допустила да се уређивачка политика медија креира пре свега према профитабилности и широким масама, као и серија „Бољи живот“ која је толико пута репризирана (121. јубиларни пут), те се домаћем гледаоцу, са правом огадио како сам живот (бољи или гори), тако и домаћа продукција.

Мало по мало и сам сам постао одушевљен феноменом да има људи који су одушевљени Индијским серијама. Наравно, знам ја да се Индијске серије гледају, вероватно и само у Индији, али да код нас нађу толико плодно тло, е то ми никако не иде у главу. Ајде некако да сварим и оног „Сулејмана“ и турске серије. Оно брате Турци су нам некако ближи, 500 година заједничке историје на нашим просторима није мало. Има неких ствари, речи и менталитета који нас неспорно вежу. Као на пример када нас обузме чудан напад среће, кад видимо колики је на пример Истанбул, а ми те, такве Турке истерали из земље. И то ми је све јасно, али какве су нам додирне тачке са Индијом, е то стварно немам појма. Мислим, када смо били клинци у школи смо имали пар Рома којима је било глупо и блам да кажу да су Роми, па су се представљали да су из Индије. Ето, то је мој једини контакт са Индијом. Серија к’о серија обрађује универзалне вредности човечанства, као на пример љубав. Међутим, пажљиви гледаоц ове индијске саге могао би да закључи да у просечан Индус дневно не проговори више од четири до пет реченица. Такође, ја сам дошао до закључка да је уобичајена комуникација у Индији она која се одвија чулом вида, јер по овој серији испада да се у Индији само гледају и мало мењају израз лица, то јест физиономије. Шлаг на торту даје музика, која јасно говори када је напето и тешко, а када није.

Најзанимљивије од свег би ми изгледао, вероватно сценарио са сета тих серија, који како нисам у прилици да проучим, у мојој машти праћен радњом серије мора да отприлике изгледа овако:

– Он улази у кућу, сав је мокар јер напољу падају монсунске кише. У самом тренутку његовог уласка, гле чуда, на небу севне муња која се гласно чује.

– Она, његова прелепа жена, се у том тренутку буди, што пробуђена звуком грома, што шестим љубавним чулом, нарочито развијеним у индијских жена, поготову млађих.

– Он улази мокар и стоји на самим вратима.

– Поглед му се губи.

– Она га гледа, тек пробуђна, још увек зачуђена:

1. што је драги мокар,

2. што је заксанио на вечеру.

– Ветар дува, слуге(њих иначе 240) нису затвориле прозоре по просечној индијској кући од 480 квадрата. То је скроз у реду, на слуге се нико не љути јер је лако могуће да су те слуге иначе и родитељи главних ликова. Иначе, ово је одлична идеја јер: прво одушеви просечног гледаоца испраног мозга својим тотално неочекиваним обртом, а као друго тако продукција штеди паре за нове ликове, јер ће сада дојучерашњи убоги слуга да буде махараџа са новим аудијем.

– Он гледа у даљину, сада се већ питајући (у себи, наравно), што га мучи ова судбина, па је иако толико богат опет толико несрећан у љубави.

– Она га гледа, сада већ уплашена за њега, свесна да је он иако мокар и промрзао ипак одсутан.

– Он гледа, размишљајући у ком је то претходном животу згрешио, да ли онда када је био жаба или зунзара па је опоганио месо.

– Она га гледа, сада већ уплашена за своју љубав.

– Он гледа ка будућности, размишљајући шта га све чека.

– Она га гледа, сада већ нежно к’о жена која уме да воли по било коју цену.

– И таман када хоће да ка додирне руком по рамену и да га отргне из летаргије живота и да га подсети да сутра иду на сафари у Африку, у том одсутном тренутку како за њу тако и за индијску љубавну кинематографију, опет ГРОМ.

Е, то је то, даље више нисам могао да гледам, предност модерног човека је што је сада тоалет у већини случајева у кући, па увек у одсудном часу досаде у гостима, колико год да је хладно напољу, можете да се извучете на стомачне проблеме, и да нестанете у тишини туђег мокрог чвора.

Живојин Митровић

Овај унос је објављен под Коментари и означен са , , . Забележите сталну везу.