Kњига: „Терористички контранапад“ – Горан Мракић

Горан Мракић - Терористички контранападУ издању Савеза Срба у Румунији крајем 2012. године у Темишвару је објављена друга збирка афоризама Горана Мракића. Рецензенти књиге су Витомир Теофиловић и Александар Чотрић. У књизи су поред рецензије Витомира Теофиловића објављена и кратка виђења ове збирке Ненада Вучетића, Бојана Рајевића, Васила Толевског и Мр Драгана Тепавчевића.

О књизи афоризама „Терористички контранапад“ Горана Мракића:

***
Да би неки аутор писао на српском језику, није нужно да живи у Србији. Напротив! Да би боље сагледао ситуацију у Србији, можда је потребно да са одређене дистанце, чак и буквално географске, погледа на Србију. Примењујући овај метод, Горан Мракић сагледава српску стварност из Румуније, не удаљавајући се ни од отаџбине, нити од суштине! Мракић својим афоризмима продире у саму суштину директно, оштро, бескомпромисно, без остатка, користи лапидарне изразе, али имам утисак, свесно бежи од херметичности, назива ствари правим именом и не крије се у еуфемизмима, том најсигурнијем закону конформиста! Горан Мракић, сатиричар који има став. Горан Мракић, Србин који има кичму!

Ненад Вучетић – афористичар
(Београд)

***
Извод из рецензије Витомира Теофиловића:

САТИРИЧНА БИТКА ЗА МОРАЛНО ДРУШТВО

Горан Мракић је међу афористичарима жестоки борац против свих врста друштвених изопачености, пре свега борац против моралног расула и опште неодговорности. Његов фајтерски однос је свеобухватан – он прозива све субјекте нездраве збиље: од локалних до глобалних моћника; од ситношићарџијских преступа до организованог криминала планетарних размера; од комшијских ујдурми до светских сукобљености… Оно што је битно – а то је одлика врсних сатиричара – не сваљује се (сва) кривица за наше невесело стање на „оне тамо“, на друге, на непријатеље свих боја. Напротив, гро те кривице почива на нашим плећима, ми смо ти који се превасходно и највише питамо. Посебну драж овој самокритичној ноти чини ауторов „обрачун са самим собом“, ватромет жаока које на духовит и метафоричан начин симболизују место и улогу појединца у данашњем друштву, место које је далеко од беспомоћности. Наиме, по аутору, та беспомоћност је у великој мери кукавички однос, бежање од личног става и труда под изговором да би тај труд био узалудан, да појединац ништа не може сам да учини. Простор између граничних појмова све и ништа, убедљиво нам предочава писац, бескрајан је и у њему има места за све, иако је врло неједнако расподељен.

Природа рецензије-поговора као пригодног текста и због ограниченог простора не дозвољава да се позабавимо свим темама које Мракићева књига обухвата. Овде је превасходно било речи о сатири, о моралу, односно неморалу, друштва и појединца, о неодговорности… А књига обилује и духовитим и луцидним опсервацијама о разним другим темама – од социо-психолошких запажања најширег регистра до еротских мотива и љубави.

Имајући у првом плану афоризме из социјално-политичке сфере, овај мали приказ је само успутно дотакао оно најважније и најлепше у свакој књизи афоризама – ватромет духа, обиље пошалица и каламбура, бравуре досетки… Но, за вашар хумора читаоцима није потребан никакав уводник.

Мракићеву књигу свесрдно препоручујем и читаоцима које превасходно занима сатира као критичка свест и самосвест друштва у коме живимо и читаоцима жељним смеха и ведрине у овим тмурним данима.

Витомир Теофиловић,
књижевник

***
Горан Мракић се за своју најновију књигу не може оправдати ријечју да ни против кога није имао ништа лично. Због тога што се већ са првих страница види да његово сочиненије кипти од личног става и младићког, мракићког бунта.

Тај бунт је, по правилу, сасвим оправдано, усмјерен против устаљених и устајалих поредака, а писац свој бунт вјешто илуструје непристајањем на уобичајена значења ријечи и синтагми. Због тога овај аутор воли да зађе у сваку шупљину ријечи и да из њих изађе са својим језичким бисерима. Материјал за своја језгровита запажања проналази у свим дискурсима свакодневице. Ријечи лишене смисла веома успјешно „пуни“ новим значењима доводећи их у новe контекстe.

Мракић се показује и као вјешт посматрач наше тмурне свакодневице и ту своју вјештину преноси и на своју књигу која, ево, и у овако мрачном времену успијева да угледа свјетлост дана.

Бојан Рајевић – афористичар
(Цетиње)

***
Бритак са дотераном дозом ироније, луцидан до границе надразума, расан поентер који задаје ударац у срце људске глупости. Надахнут познавањем човека и друштва, политички и социјално аналитичан, сатиричар који расуђује уместо оних који стварају душеван карамбол. Надовезајући реч по реч, надограђујучи мисао на мисао, води нас до краја свога рада који је као путоказ ка оправданом начину живљења. Захваљујући оваквим градитељима као што је Горан Мракић, можемо се надати да ће неко разумети идеју и архитектонско решење друштва које нам нуди, не штедећи ни себе ни друге, друштво које се мора градити користећи решење које нам нуди Књига афоризама.

Васил Tолевски – сатиричар
(Скопље – Македонија)

***
Горан Мракић из Темишвара (Румунија) у свему што га окружује и у свему што ради тражи прилику да духовито и прецизно сажме неспојиво, да иронише, подсмијава се и да саркастично загребе у нешто о чему су и други писали или говорили, али и увијек нешто превидјели.

Основица афоризма је, ипак, вишезначност наших ријечи које, кад се доведу у неочекиван однос, рађају скривен и зауман смисао који се онда лако не заборавља.

Зато Мракић из Румуније – дакле, из дијаспоре – изненађује колико влада српским језиком и како с лакоћом барата неким појмовима којих се и људи из матице готово не могу да сјете.

Једак смијех и осмијех остају након читања овог складишта Мракићевих афоризама, али зато се они и пишу. Да укажу на неку аномалију друштва, појаве, личности, а да све то буде изговорено на начин који само “на прву” изазива смијех. Послије се слушалац или читалац помало загрцне.

Зато је упутство за читање ове књиге да се не конзумира „на екс“ – него помало, прије оброка, ради боље пробаве.

Пријатно!

Мр Драган Тепавчевић,
(Бризбејн – Аустралија)

Корице за књигу „Терористички контранапад“ је урадио Емануел Чернеску, а књигу су илустровали Небојша Росић и Светлана Крстић.

Овај унос је објављен под Књиге и означен са , , . Забележите сталну везу.