Intervju: Nedeljko Ubović (Večernje Novosti Online, 16.12.2012.)

Nedeljko Ubović, dobitnik nagrade „Zlatni Pjer“ na 45. konkursu za novinsku karikaturu: Naše nasleđe je bogato, a treba da nađemo način kako da produžimo i održimo ono što smo stvorili

Nedeljko UbovićNISMO svesni koliko smo bogati. Svega imamo, a idemo za iluzijom. To kaže za „Novosti“ karikaturista Nedeljko Ubović. To je i nacrtao, a njegov rad bez reči koji je kršten kao „Vođa“, nagrađen je „Zlatnim Pjerom“ na jubilarnom, 45. konkursu za novinsku karikaturu, koji organizuje Kompanija „Novosti“.

Saborci po peru odaju mu priznanje da je majstor za jednostavne forme. Ocena koju njegovim karikaturama dodeljuje kritika: „Sve svedeno, i svima jasno“, važi i za ovu pobedničku.

– Ona jednostavno prikazuje naše stanje – kaže Ubović.

* Da li je efektnija karikatura bez reči?

– Jeste.

* Zašto?

– Sva je u prizoru, prepuštena slobodnom tumačenju…

* Kažu ljudi da ih je vaša karikatura podsetila na one iz stare škole, iz zlatnih vremena.

– Ona je u tradiciji našeg zdravog, narodnog humora, koji prepoznajemo kod Ćopića, Kočića…

* Mislite li i vi da se taj stari duh izgubio?

– Nažalost potiskuje se. Srećem kolege i prijatelje koji to isto govore. Drago mi je što mi ovih dana od srca čestitaju na dobijenoj nagradi, baš za ovakav rad.

* Mnogi zato pričaju da je nekad bilo bolje.

– Ma, hajde. Mislim da su neke moje kolege nepotrebno sumorne i ocrnjuju stvari, a mi nikad bolje nismo živeli. U kakvom su dobu živeli naši dedovi, čukundedovi? Gde su oni živeli – po zbegovima, u nekim čatrnjama, nisu imali nikakve lekarske ni druge zaštite. Nabodeš se na ekser i umreš od tetanusa. A mi sad kukamo da nemamo ništa. To je apsurdno. Milion jabuka neprskanih truli ispod snega. Treba samo uzeti torbu i pokupiti ih. Novi svetski poredak ima i dobru stranu – čovek može da nađe način da sazna o svemu što se dešava oko njega i to pretoči u svoju korist.

* Šta vam je cilj kad uzmete olovku u ruke?

– Borim se da budem dobronameran. Dobra umetnost u ishodu daje dobru volju i podstrek, nema u njoj zlovolje i mržnje. Kod nas je u modi da sami sebe ponižavamo. U svemu vidim izlaz u dobro. To mi je i cilj, i tako radim. Nikad ne idem đonom.

* Šta vas inspiriše?

– Ideji prethodi čitav proces. Uočim neku činjenicu koja mi nije logična. Onda gledam kako to da jezikom karikature izrazim, što jednostavnije i jasnije.

* Apsurda u našoj svakodnevici, čini se, ima napretek?

– Ljudski život i sudbine same po sebi vuku apsurde. Ništa mi ni manje ni više nemamo problema nego što su imale prethodne generacije. Evo jednog apsurda: mi sada hoćemo u Evropu i to je dobro, ali nama su njive i livade zaparložene, neobrađene, šume isečene… Pa neće nas Evropa takve. Hoće čiste vinograde i voćnjake. Kad nam sve bude sređeno, oni će nas sami zvati, ne moramo da podnosimo molbu.

* Kako vidite sadašnju srpsku karikaturu?

– Pojavljuju se zaista talentovani autori, a smetaju mi oni koji glorifikuju vlast, čiji radovi liče na pamflet. Kada je Sloba bio na vlasti, crtao sam karikature koje mu ne idu u korist. U nekima sam predvideo njegov ishod, dok je još bio najmoćniji. Kada je otišao u zatvor nije mi više bio tema.

* Šta je karikaturistima danas tema?

– Tema može biti sve. Ne sme biti tabua. Sve zavisi od snage autora. Neki govore da smo skloni podelama, da smo ovakvi, onakvi. Svaki čovek drugačije misli, nismo isti. Treba sagledati zašto je to tako, i onda na pravi način odgovoriti na pitanje.

* Mislite li i vi da Srbi imaju jedinstven dar za humor?

– Mnogo se krećem i planinarim, nema gde nisam bio u zemlji i u svetu, mnogo sam video, i primetio sam: da obrazovanje i osećaj duha, ne moraju da idu zajedno. Naš narod ima zdrav duh u sebi, i taj duh ga nosi. Nije mala stvar da je Kraljević Marko ušao u svetsku literaturu, da je Gete izuzetno poštovao naše narodne pesme, i učio srpski jezik zbog njih. Naše nasleđe je bogato, a treba da nađemo način kako to da produžimo i da održimo ono što smo stvorili. Kad sam u Japanu, na najpoznatijem festivalu animacije dobio nagradu žirija, napravio sam jedan eksperiment. Poneo sam na desetine mojih karikatura. Prvo su izdvajili one koje su i meni bile najduhovitije. Zaključio sam da je ljudski duh univerzalan kao što je matematika, fizika…

* Čuje se, ipak, da je kriza kod nas ozbiljno pogodila i humor i novinsku karikaturu?

– Nije kriza humora samo u novinama. I na televiziji nedostaje zdrav humor. Bolje komentare čujem u gradskom autobusu. Kriza je, zapravo, u neprepoznavanju dobre priče, pesme ili karikature, da se autorstvo prepozna i obelodani, a to je na urednicima. Novine bi, kao nekad, trebalo da imaju urednike šmekere koji će za dva minuta da prepoznaju ono što vredi.

* Čime da zaključimo priču o karikaturi?

– Ako hoće čovek da sazna karakter neke ličnosti, treba pogledati čemu se smeje. Čemu se smeješ – to si. Mnogi su se smejali karikaturama sa 45. „Pjera“. Takvi pripadaju zdravom delu našeg naciona.

TRADICIJA

„PJER“ je poslednja žiška za koju se autori drže, stalo im je do toga da učestvuju na tom konkursu i da mogu da kažu ono što misle. Svaka čast „Novostima“ što čuvaju tu tradiciju. Znam karikaturiste koji tokom cele godine razmišljaju o „Pjeru“ i spremaju se – kaže Ubović.

Izvor: Večernje Novosti Online, 16.12.2012.

Овај унос је објављен под Интервјуи и означен са , , , . Забележите сталну везу.