Karikaturisti: Naš život žulja više od cipela

Izložba karikatura sa 45. konkursa „Pjer“, slika i prilika našeg društva. Radulović: Kao malo šta u zemlji, srpska karikatura sačuvala identitet i poštenje. Ludvig: Humor jedini lek

Karikaturisti

KONKURS za najbolju novinsku karikaturu „Pjer“, koji ove godine obeležava 45 godina postojanja, po mnogo čemu može da se upiše u čuvenu Ginisovu knjigu rekorda. Prema matematici koju je u predgovoru jubilarnog kataloga izveo dugogodišnji karikaturista „Novosti“ Ranko Guzina (inače, dobitnik nagrade za portret na prvom i poslednjem konkursu) ovo jedinstveno nadmetanja u duhu i veštom peru, zaista ima impresivnu statistiku. Kroz izložbe i kataloge, u protekle četiri i po decenije prodefilovalo je više od 5.000 odabranih radova!

Zlatnim, srebrnim i bronzanim odličjima, kao i nagradama za portret, ovenčano je 135 karikatura, od kojih se, smatra Guzina, može sastaviti „zlatna knjiga Pjerovog konkursa“. Ali, uz sve to što se može izraziti brojkama, zlatna nit koja povezuje gotovo sve dosadašnje konkurse je pogled na aktuelnu stvarnost kroz specifične naočare koje uvećavaju sve nepravilnosti sveta oko nas. Izložba svih radova od početka do danas bi sigurno otkrila jednu paralelnu istoriju i SFRJ i SR Jugoslavije i Srbije, viđenu u ogledalu humora i satire.

I aktulena postavka u galeriji „Progres“, otvorena početkom minule nedelje, sa 122 najbolja rada na 45. konkursu, u tom smislu otvara neke nove vidike naše stvarnosti i podstiče na razmišljanja o svim gorućim problemima društva, koje je već decenijama u različitim turbulencijama.

– Kao malo šta u našoj zemlji, srpska karikatura i „Pjerov“ konkurs uspeli su da sačuvaju u ovim vremenima svoj identitet, specifičnost, kritički pogled i poštenje – kaže Špiro Radulović, dobitnik „Zlatnog Pjera“ 2007. godine. – Iako je reč o nacionalnom konkursu, on je značajan u svetskim razmerama. Na „Pjeru“ se izlažu radovi domaćih autora koji se bave našim problemima, ali su slični onima koje imaju druge zemlje i narodi. Naše karikature tako su razumljive i u drugim sredinama i mogu da učestvuju i na međunarodnim konkursima. Nekada su svetski konkursi za karikaturu postojali samo u Tokiju i Montrealu, sada ih ima neuporedivo više, a naš „Pjer“ je u rangu najboljih.

Za veterana Dušana Ludviga („Zlatni Pjer“ 2005) karikatura je u Srbiji danas značajnija nego ikada:

– Pre svega zato što je situacija takva da jedino karikatura može da ukaže na ono što se dešava – smatra Ludvig. – S druge strane, stanje je toliko teško, da nam je humor koji karikatura nudi neophodan da bi sebi dali oduška. Karikatura je pogled u nešto, što na drugi način ne možemo da razumemo i prihvatimo, sem da ga pogledamo iz jednog iščašenog ugla.

Trostruki laureat konkusa „Pjer“, koji se zlatom okitio 1977. godine, Jugoslav Vlahović veruje da je ova godišnja smotra karikaturista pravi odraz našeg vremena i pokazuje da je karikatura u stvaralačkom smislu izbegla šablonizaciju.

– Živimo u nekoj novoj epohi, kada se mrtvim proglašavaju mnoge pojave, od knjige, preko fotoaparata do karikature – priča Vlahović za „Novosti“. – Upravo je „Pjerov“ konkurs i njegova dugotrajnost dokaz da je ona još živa, da i dalje predstavlja onaj duhovit predah koji čoveku omogućava da uhvati dah u obilju informacija i fotografija u štampi. „Pjerov“ konkurs je jedinstven i u tome što daje priliku mladim ljudima, koji se služe novim tehnologijama, čime se otvaraju i nove mogućnosti kreativnog izražavanja. Ipak, postoji izvestan zastoj u dnevnopolitičkoj karikaturi, ali to je problem uređivačke politike naših novina. Mnogi kao da se plaše karikature i karikaturista.

Za razliku od Vlahovića koji veruje u mlade i budućnost srpske karikature, karikaturista Vlado Volaš upravo tu vidi problem:

– Nažalost, ono što srpskoj karikaturi trenutno najviše nedostaje su mladi autori – uveren je Volaš. – Trenutno nemamo ni jednog ozbiljnijeg karikaturistu mlađeg od 40 godina, iako postoje jako dobri crtači. Ideja je, ipak, sve manje. Istovremeno pojedine novine forsiraju namensku karikaturu, što je neophodno i ima svoju svrhu, ali je to neka vrsta ograničenja. Karikaturisitma je potrebno dati malo više slobode. Smatram da bi bilo dobro da se i konkurs „Pjer“ polako vraća svojim korenima, prvobitnim propozicijama, kada su nagrađivane karikature objavljene u novinama prethodne godine. Ovu smotru treba podržati iz sve snage da što duže traje.

U duhu svoje tradicije „Pjer“ je i dalje veoma aktuelan i dobro kotiran kod nas, a u svetu redak po svom kvalitetu i trajanju, smatra Jovan Prokopljević ( „Zlatni Pjer“ 1994).

– Sjano je što se na ovom konkursu, na jedan poseban način, duhovito i dobronamerno odražava kompletno stanje u našem društvu – kaže ovaj karikaturista i arhitekta. – U svetu trenutno postoji na hiljade konkursa na kojima karikaturisti mogu da proveravaju i dokazuju svoj kvalitet, na kojima uspešno učestvuju i naši autori. Prateći te manifestacije, mogu mirne duše da kažem da su naši među najjačima, rame uz rame sa vodećim Poljacima, Rumunima, Irancima…

Karikaturista našeg lista Tošo Borković čak je tri puta osvajao „Zlatnog Pjera“, a na ovogodišnjoj izložbi, van konkurencije zastupljena su tri njegova rada.

– Karikatura je sve marginalizovanija u štampi, pa sve više postaje galerijska disciplina – uveren je Borković. – Osim u „Novostima“ i „Politici“, gotovo da se ne neguje ni u jednim dnevnim novinama. U ovim teškim vremenima naši karikaturisti, ipak, pokušavaju da malo razgrnu oblake, da ljudima malo olakšaju život, da ih manje žuljaju tesne cipele koje nose. Ono što može da se vidi na izložbama „Pjera“ širom Srbije je da ljudi danas više veruju karikaturama nego fotografijama.

Prošlogodišnji pobednik Muhamed Đerlek, koji je glavnu nagradu osvojio i 2008. godine, ocenjivao je više od 600 radova 138 karikaturista, prispelih na ovogodišnji konkurs.

– Kao član žirija mogu da kažem da je i ove godine „Pjerov“ konkus bio uspešan, sa mnogo dobrih radova – tvrdi Đerlek. – Ali, ono što nedostaje našoj karikaturi, ali i satiri uopšte, je angažovaniji i kritičniji stav prema negativnim pojavama u društvu. Ovim poslednjim hapšenjima, srpska vlada je pokazala da je mnogo angažovanija i kritičnija prema svemu lošem, čega smo sevdoci dve decenije, nego što su to bili naši satiričari i karikaturisti. Oni su bili preblagi prema korupciji, mahinacijama, krađama. Vladi u tom smislu želim puno uspeha, jer je to jedini način da se naše društvo vrati u neke normalne tokove.

ELITA NAŠE KULTURE

Da bi se očuvao kredibilitet „Pjera“ i izbegla i najmanja sumnja u regularnost glasanja „Večernje novosti“ su se uvek trudile da formiraju žiri od poštovanja. U žiriju do sada su sedeli sve sami velikani naše kulture, umetnosti, karikature i novinarstva kao što su Branko Ćopić, Danilo Kiš, Dušan Vukotić, Ranko Munitić, Boro Drašković, Mija Aleksić, Vladimir Bulatović Vib, Gordan Mihić, Bogdan Tirnanić, Siniša Pavić, Dušan Kovačević, Emir Kusturica…

OSMERAC NA JUGOSLOVENSKI NAČIN

VEĆ davne 1967. godine slikar i karikaturista Dragan Savić je glavnom uredniku „Večernjih novosti“ Slobodanu Glumcu predložio da naš list organizeuje konkurs koji bi okupio najbolje karikaturiste iz cele tadašnje Jugoslavije. Na prvom konkursu, koji je ime dobio po slikaru i dugogodišnjem karikaturisti „Politike“, Petru Pjeru Križaniću, utemeljivaču karikature kao novinarskog žanra kod nas pobedio je Albin Rogelj. Propozicije su bile jednostavne, autori su slali karikature koje su na hrabar, britak i jasan način slikale ondašnju jugoslovensku stvarnost. Rogeljev „Osmerac na jugoslovenski način“ izazvao je buru u javnosti, a slične emocije ovaj konkurs pratile su i svih potonjih godina, do danas.

Izvor: Večernje Novosti Online

Овај унос је објављен под Нешто више и означен са , , , , , . Забележите сталну везу.