За „Најбољег сатиричара Српске“ изабран Горан Кљајић

Горан КљајићНовоустаљена награда „Најбољи сатиричар Српске“ (Републике Српске) за 2012. годину, коју је установио Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру „Носорог“ из Бања Луке, додељена је Бањалучанину Горану Кљајићу на основу највише гласова добијених од 18 сатиричара из Републике Српске и Србије који су узели учешће у гласању.

Након проглашења добитника награде, Горан Кљајић је објавио реакцију у 127. броју електронског издања часописа „Носорог“, чији је уједно и уредник:

Овај Часопис је, пре пар година, имао наградно гласање по категоријама: 1 – Најбољи сатиричар Србије, 2 – … Федерације БиХ, 3 – … Републике Српске, 4 – … Екс ЈУ, 5 – Најбољи сатиричар (уопште, без одреднице земље или нације). То гласање је имало одјека, и сви који су тада проглашени победницима (први, други, трећи), добили су дипломе, а о томе су обавестили и други медији, као што су и сами награђени ствараоци поносно истицали, у аутобиографијама и медијским наступима да су проглашени за најбоље (додуше, никад не наводећи ко је то организовао, ко их је прогласио; но, узмимо то као обоготворење “Носорога”, као његово претварање у “Глас Бога”, па се онда не треба посебно наглашавати; јер, ипак не би требало импутирати сатиричарима неке мане, било би то превише, нетактично, а верујемо, и нетачно).

Што је једном урађено добро, а може да се поново одради, не треба прескакати, него засукати рукаве, и поновити добар чин. Јер, њива се оре сваке године.

Додуше, закључак је да не треба понављати све категорије које су се први пут јавиле (можда, некад), али је била велика потреба да се ревитализује, реинсталира и васпостави, награда: НАЈБОЉИ САТИРИЧАР СРПСКЕ, што је, ево, и учињено. Потреба је у томе, што један културни простор (а Српска то свакако јесте), са својим специфичностима, мањим или великим дометима, не може да се препусти расулу и стихији, него потребује извесну естетско-номенклатурну дисциплину. Наравно, на радној дистанци, тако да се не ствара шаблон и окошталост, али ни помињано расуло. Кога је, истина, било, па баш и у овом гласању.

Приметно је одсуство гласова из Српске, који се нису смели одазвати, као јеленови у борби за женке (у овом случају: Сатиру, ту оштроумну, интригантну, заводљиву лепотицу), него су повили рогове, и препустили борбу другима.

Но, тако је са јеленима, а овако са сатиричарима.

Награда је додељена, и награда ће се додељивати.

Од наредне године, радиће то жири.

Да они који цепају, зајапурене груди, својим правом на глас, и предношћу гласања (над знањем и именовањем од зналаца), могу то и даље слободно да чине, неузнемиривани позивима да тај глас и употребе.

Е, сад, било је и оних који би гласали, али како, стварно, како, кад не могу да ставе своје име, а да неко друго превале преко уста, што не иде, не иде!

Циркус сатире наставља од града до града.

Најбољи сатиричар Српске, за 2012-ту, је ту.

Видићемо ко ће бити наредне.

И наредних!

Уредник Онлајн Издања
У Бања Луци, 26.10.2012.

Овај унос је објављен под Дешавања и означен са , , , . Забележите сталну везу.