Грујо Леро у свјетској антологији афоризама

Грујо ЛероБИЈЕЉИНА, 18. ОКТОБРА /СРНА/ – Књижевник Грујо Леро из Републике Српске заступљен је у свјетској антологији афоризама, која је недавно објављена у Либану, у издању Фондације „Наџи Наман“.

Издање ове антологије афоризама је тројезично – на матерњем језику аутора, те на француском и арапском.

Био-библиографски подаци о заступљеним писцима су на енглеском језику.

Леро је овогодишњи добитник награде „Наџи Наман“ за креативност, испољену у хумористичко-сатиричном стваралаштву.

За ову свјетску награду конкурисао 1.341 књижевник из 54 земље, чија дјела су писана на 23 језика и дијалекта – од арапског до тајванског. Леро се налази међу 44 награђена афористичара.

Овај популарни афористичар изјавио Срни да је у антологији, објављеној – како он духовито рече – „у далекој блискоисточној земљи Либану“ највјероватније заступљен зато што је, девет година заредом, организовао Међународни фестивал хумора и сатире у Бијељини, који је, заједно са „Сатира-фестом“ из Београда, јединствена књижевно-културна манифестација у региону.

Леро је награђен за креативне афоризме као што су:

„Велика економска криза највише је погодила мале“, „Да се нисмо окренули Западу, не би нам сунце тако рано зашло“;

„Зашто од политичара очекујете да буду поштени кад знате да је политика курва“, „Ако је породица основна ћелија друштва, онда је брак ћелија за појединца“;

„Срце је најбољи човјеков пријатељ, само га једном у животу изда“, „Ромео је вријеме рачунао по Јулијином календару“.

Награда „Наџи Наман“ додјељује се ауторима за најбоља књижевна дјела по садржају и стилу, с циљем развоја људских вриједности. Ово је десета година како се ова награда додјељује списатељима из разних дијелова свијета.

Леро је запослен (лектор) у Новинској агенцији Републике Српске – СРНА у Бијељини.

До сада је објавио је збирку пјесама „Изгубљени завичај“, књигу афоризама „То исто, али мало друкчије“, те зборнике афоризама и хумористичко-сатиричних пјесама – „Књига смијеха“, „И вријеме нас узело на зуб“, „Шекспире, молим једну виљемовку“, „И посљедњи Мохиканац је испред нас“, „Пљачка им материна“, „Добро јутро, колумно“ и „У необраном грожђу“.

Његове пјесме и афоризми заступљени су у многим антологијама.

Члан је Удружења књижевника Републике Српске и предсједник Удружења афористичара „1. април“. Превођен на француски, енглески, македонски, румунски, пољски, бугарски и арапски језик.

Овај унос је објављен под Дешавања и означен са , , , . Забележите сталну везу.