Одржан 10. Сатира фест

Сатира фест 2012Десети, јубиларни међународни фестивал хумора и сатире Сатира фест 2012 одржан је у организацији Београдског афористичарског круга 12. октобра у Београду.

Овогодишњи Сатира фест одвијао се под слоганом „220 година српског афоризма“, и био је посвећен годишњици од објављивања прве српске књиге афоризама – „Малог буквара за велику децу“, аутора Михаила Максимовића, која је штампана у Бечу 1792. године. О значају овог дела за српску књижевност прочитан је рад теоретичара сатире Витомира Теофиловића.

Члан Организационог одбора ове манифестације Александар Чотрић рекао је да је „Сатира фест“ један од најзначајнијих фестивала хумора и сатире у региону, а ове године у Београду је окупио 30 аутора из Србије, Републике Српске, Федерације БиХ, Црне Горе и, први пут, из Хрватске.

Манифестација је почела полагањем венца делегације БАК-а на спомен-бисту највећем српском сатиричару Радоју Домановићу на Калемегдану.

На отварању Сатира феста у свечаној сали градске општине Стари град говорили су књижевник Миодраг Јакшић, председник Савета манифестације и сатиричар Александар Баљак, председник Београдског афористичарског круга.

Сатиричар и аутор „Трна“ у „Новостима“ Бојан Љубеновић прочитао је једну од вести са популарног сатирично-хумористичког портала „Њузнет“ и у име организатора поздравио присутне „њузовце“.

Сатира фест 2012

На централној вечери Сатира феста учествовали су аутори: Зоран Ранкић (Београд), Саво Мартиновић (Београд), Ранко Гузина (Београд), Драгутин Минић Карло (Београд), Исмет Салихбеговић (Сарајево), Борислав Митровић (Нова Топола, БиХ), Душан Пуача (Београд), Бојан Богдановић (Зеница), Митар Ђерић (Београд), Миливоје Радовановић (Свилајнац), Александар Баљак (Београд), Веселин Мишнић Лари (Београд), Радмило Мићковић (Рача), Златко Томић (Сплит), Зоран Т. Поповић (Панчево), Јово Николић (Корај, БиХ), Милан Р. Симић (Велика Плана), Славомир Васић (Алексинац), Слободан Симић (Београд), Екрем Мацић (Коњиц), Владимир Мићковић (Подгорица), Дејан Тофчевић (Подгорица), Бојан Љубеновић (Београд), Миодраг Стошић (Владичин Хан), Владимир Драмићанин (Београд), Бојан Рајевић (Цетиње) и Чарна Поповић (Панчево).

Публика је те кишне вечери истински уживала више од два сата у ведрини духа, блесковима мисли, пљуску сатиричних боцкања и правом спектру хуморних исказа обојених свим бојама.

Признање „Вук Глигоријевић“ за најбољи афоризам Сатира феста додељено је Бојану Рајевићу са Цетиња, за афоризам: „Здрав човјек има хиљаду жеља, а болестан само једну: да побиједи на изборима“.

Награду је лауреату предао Александар Баљак.

Награду за најбољу песму Сатира феста, под насловом „Трансфер“ добила је Весна Денчић из Београда, а првонаграђену причу „Магла“ написао је Дејан Тофчевић из Подгорице. Награђену песму и причу прочитао је наш познати глумац Павле Паја Минчић, а публика је могла да ужива и у његовој интерпретацији песме Слободана Новаковића о Радоју Домановићу.

Признања за укупан допринос српској сатири уручена су Раду Јовановићу из Ужица и Растку Закићу из Београда.

Награде је лауреатима уручио Александар Чотрић, члан Уметничког савета Сатира феста.

У образложењу за Рада Јовановића, Београдски афористичарски круг је истакао је да је »Раде Јовановић ветеран медју борцима ‘Криводринске дивизије’«.

»Не зна се да ли је бољи хумориста или сатиричар, али се за њега поуздано може рећи да је наш најпродуктивнији афористичар. Пишући о својим савременицима и конкретној историјској ситуацији, створио је прегршт минијатура универзалне и антологијске вредности.

Раде Јовановић је афористичар који се не пренемаже, који не околишава, који не узмиче, већ вреднује снагом свог убеђења и литерарног талента. Он нам се представио и као поуздан сведок времена садашњег, а његова афористичка уметност већ слови као документ о нашим смутним временима Све његове књиге зато су збирке ЕСЕЈА, ПРИЧА, РОМАНА, ПЕСАМА, ЕПОВА и СПЕВОВА сажетих у афоризме.

Раде Јовановић се извештио до савршенства, до самог врха сатиричног израза. Он не може без афоризма, као што ни српски афоризам не може без Радета Јовановића.

Зато Београдски афористичарски круг, најмање што може је, да му додели награду за животно дело. Он је један од ретких који животно дело већ има«, навео је жири у својој одлуци.

У образложењу за Растка Закића наведено је да он „није само суверена уметничка личност, него и особена појава у нашој култури“.

„Целог свог стваралачког живота Закић, голорук, с оштрим пером у руци, по цену губитка права на рад, права на нормалан живот, стварање, по цену ломача бритких слободоумних и уз то духовитих књига, јуриша на политичку Бастиљу, тоталитарни режим, на барикаде бирократије, ровове цензуре. Улази у обрачун, тачније окршај, не бринући о последицама. Он је прави, рођени неустрашиви бунтовник, борац за слободу стварања и живљења. Јер, како суптилно упућује, није лепо кроз живот ићи погнуте главе, па “пристојност налаже да се побунимо”. Његов животни кредо је да “човек има онолико слободе колико је сам освоји”. Зато с лакоћом носи епитет “јунака нашег доба”. Морални став Растка Закића је, као и дело, за антологију, а држи да је част од тоталитарног режима бити проглашен издајником.

Растко Закић је апсолутни рекордер у броју забрањених књига. Но, “свако зло има своје добро”. “Што су цензори духа и критичког мишљења више оспоравали његово дело, постајали су све анонимнији, а Растко Закић све познатији“, овако је жири образложио своју одлуку да признање додели Закићу.

Награда „Златни круг“, за афирмацију српске сатире у свету, припала је Бранки Кубеш из Прага у Чешкој Републици, за преводе српских афоризама на чешки језик и објављивање у медијама. Њој ће плакета бити уручена накнадно.

Публици у великој сали Градске општине Стари град представили су се врло успешно и стендап комичари Срђан Динчић и Јелена Радановић, који су измамили много осмеха и аплауза.

Програм је водио Драгутин Минић Карло.

О Сатира фесту извештавали су Радио-телевизија Србије, Пинк, Студио Б, Политика, Новости, Данас, Press, 24 часа, Танјуг, Срна и други медији.

Покровитељи манифестације били су Министарство културе и информисања Републике Србије, Градска општина Стари град и Град Крагујевац, а спонзор су биле спортске кладионице „Mozzart”.

По оцени многих пристуних, а било их је више од две стотине, био је ово један од најуспешнијих скупова сатиричара из земаља региона, одржан у главном граду Србије.

БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ

Овај унос је објављен под Дешавања и означен са , , , , , . Забележите сталну везу.