Афористична прича о Ненаду Вучетићу

Вече хумора и сатире Ненада ВучетићаНенад Вучетић, рођени Крушевљанин, као „чарапан“ имао је прилику да од малих ногу навуче чарапу на главу, али одлучно се одупрео том пороку и озбиљно навукао на хумор и сатиру.

У свету где „Кум царује, младост дрогу ваља“ закључио је да му не вреди да опали из устаничке пушке, кад иза себе нема тешку артиљерију. Зато је опалио афоризмом, и то по тешкој артиљерији! Притом се питао: „Да ли је боље имати луду главу на раменима или паметну на гиљотини?“, кад смо већ продали душу ђаволу, а склопили и друге повољне аранжмане. У тој недоумици само је закључио: „Није све тако црно. Нађе се нека бела врана.“ Додајем, а нађе се и неки Вучетић!

Он је одавно увидео да ми радимо њих, они раде нас, тј. да свако ради свој посао. И због тога, уместо да нас мало боље чека сутра, нас мало сутра чека боље. А и да нам понуде све на тацни, ми то нећемо прихватити без златних кашика и виљушки. Али зато ћемо у случају рата мировни план спроводити у две етапе: На крв и на нож! Ако треба упозорићемо: „Европо, стој! Пуцаћемо!“ И пукли смо, између Вучетићевих редова.

Него, вратимо се у оквире наших граница, ма где биле. У земљи Србији где је лакше родити мечку него бебу и где је похвала лудости у ствари ода радости, химна би требало да буде минут ћутања уз тонску подлогу већине наших неуспеха – аплауз, након чега би уследио почасни плотун афоризмом. Ненаданим, а Ненадовим!

Иначе, рекло би се да смо импотентан народ. Не диже нам се више ни кука ни мотика. Али да ли је то баш тако, ако чујемо Ненадову исповест: „Волео сам је до последњег атома, отуд онолико цепање!“, или другу, додуше, тужнију: „Волео сам је сваким делићем свога тела, али њу су могли да задовоље само велики комади“, или ону трећу најтужнију: „Трчао сам за њом као кер, шенио као пудла, а она је била обична кучка.“ Ето, тако је то кад у љубави не цветају руже људи постају животиње, а Ненад… Ненад још увек кад му црна мачка пређе пут, он пође за њом!

И још само нешто, Ненад Вучетић је трчао маратон на кратке стазе, његове мисли су извајане, дриблер је духа, а не бисте ми веровали када бих вам рекао да је Владимир Булатовић ВИБ добитник награде за сатиру „Ненад Вучетић“. И немојте ми веровати, нисам ја политичар.

Да се разумемо, Ненад Вучетић дефинитивно није Чак Норис, јер овом се не би десило да кад затвори круг постане нула ни у афоризму. Међутим, Ненад је контролисао ситуацију када се држао за сламку на шта би му позавидео чак и Чак Норис лично, макар то опет било само у афоризму.

Можемо након свега закључити да Ненад Вучетић зна знање, али ништа га не питајте!

Владица Миленковић

Напомена: Прича је написана углавном од афоризама Ненада Вучетића и премијерно је прочитана на „Вечери хумора и сатире Ненада Вучетића“ у Крушевцу 28. септембра 2012. године.

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , , , . Забележите сталну везу.