Жикишон 2012: Запажена прича 2

ЖикишонПредстављамо причу „Магарац и магарац“ Љиљане Браловић из Прањана код Горњег Милановца, на тему „Срећа у несрећи“, из категорије сатирично-хумористичних прича са конкурса „Живојин Павловић Жикишон 2012“ у организацији Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ и Сатиричне позорнице „Жикишон“:

МАГАРАЦ И МАГАРАЦ

Е кад би ја почео да шијем капе ђеца би се без глава рађала! Толики сам баксуз да ако се за јабуку ухватим она се у граб изметне. Ја сам ти, на прилику, био сирома к’о сирће. И да ти кажем, ништа ми то није сметало! По вазда сам ја, на прилику, звиждукао и певао! У надницу пођем звиждим, из наднице идем, певам. Имао сам, на прилику, и магарца Спасоја. Мој је Спасоје био паметнији од пола села! Од мене дупло. Ниси ти њега, на прилику, могао наговорити на нешто што неће, није имало појма! Да га сјечеш на комаде! Карактер, јок к’о ја. Са њим сам ти ја, на прилику, зарадио лепе паре! Скућио се, земљице прикупио, шуме близу три ‘ектара! Ал кад је човек баксуз…

Поћеро ја на Спасоју жито у воденицу, и моје и комшијско. Волим проју а бјели кукуруз, на прилику, родио не питај! Полако, ја поред Спасоја завијам дуван, спуштисмо се низ овај наш камаљ у раван, кад ли, на прилику, црни, голем џип закочи на ленији упрема нас. Отворише се обоја врата и изађе једно женско и једно мушко. Кад се примакоше, на прилику, видим да је оно мушко доктор Страин а оно женско, на прилику, изгледа није женско а ни мушко, на прилику, неки полутан. Трчкара поред доктора и пукће од дебљине, на прилику, к’о димилица за челе.

Помаже Бог Остоја, вели он мене, помаже Бог докторе, велим ја. Куд си пошао? Велим, у воденицу. С магарцем? С магарцом, велим ја. Кад се он, на прилику, стаде смијати и крстити, ‘оће човек, на прилику да се упиша од смија и Бог! Ја се и ја почнем смијати, да му мало мобим. Ето, окрете се он оном полутану, због оваквих су нас бомбардовали! Па не дај Боже да те сниме из сателита, не би часили ни часа, опет би ударили по нама! У двадесет првом веку ти на магарцу тераш жито! Тако мислиш да идемо у Европу? Е мој Остоја! Па ти цивилизацију вучеш уназад! Замисли да смо сви такви? Још да те види друштво за заштиту животиња??? Па ти би морао и тог магарца и жито на леђима да вратиш кући! Е мој Остоја… Скидај самар пустај животињу!

Ја се, на прилику, станем нећкати, велим шта се доктора тичемо ја и мој магарац, кад он вели није он више доктор но Народни посланик. Огадио му народ па се метно у политику. Ја велим ове врућине, долазе жентурине, поткинуле се, ојеле, заврћу сукње да му покажу оједе, није ни чудо што му је огадило! Оно јок, вели, није то, мука му што кукају на кризу па ‘оће да им помогне да се улебе! Еее, на прилику, велим ја, свака част докторе, нек неко и о народу мисли. Вели, прво ће мене да помогне! Да дам земљу и оно шуме што имам банци под хипотеку да подигнем кредит и да купим трактор! Да се не срамотим више са магарцем! Овај је човек, показа на оног полутана, власник Отми банке, за тили час ће ти завршити за кредит, а ја ћу да ти нађем тракторче да нема у срезу такво. За малу провизију има да добијеш машину као змај. Кад почнеш зарађивати, вратиш банци њено, и да те Бог види! Такав грађанин треба Европи, а не сељов са магарцем!

Реч по реч, наговори он мене те ја пустим Спасоја и одем с њима директ у банку. И јој како су ме дочекали! На прилику, к’о кума! Чазбен неки народ, на прилику, нуде каву, ракију, прокислу воду, ко да им је кум дош’о, кад ви кажем! Потписивах, потписивах, потписивах неки’ артија, на прилику, ко да сам срески писар. Пред вече изађо’ из банке са неким парама које одма дадо’ доктору Страју а он мене кључеве од трактора. Е ту, на прилику, поче моја несрећа…

Ја, на прилику, нисам руков’о другом машином осим с круњачом за кукуруз! Станем загледати овај нови иметак, отуд , одвуд, једва се снађем те упалим некако. Ма мислим се, на прилику, ништа ми се у животу није отело да не научим, неће ни ово! На поласку срушим некол’ко канти за ђубре, обалим двије-три саксије са цвјећем, очешем некол’ке лимузине и мало чуким у дућан неког Риста, ал’ богами управим некако и кренем… Свирају око мене из лимузина, вичу, машу, ја велим, на прилику, тешки ме народ познаје, па и ја машем и свирам. Ма још нисам измак’о из вароши, стигоше ме неки ћелави с црним цвикерима и, на прилику, добро наудараше, кажу огреб’о сам им мечку. Ја би се смијо заклети да међеда у нашим брдима нема, ал’ не вреди се клети! Бију и ништа не питају. Једва дођем себе и кренем кући. Ал’, на прилику, онај весели доктор није мислио да до наших кућа само ‘тица и магарац могу да дођу! Ал’, на прилику, то није ни требало да мисли доктор, но ја највећи несретник међ’ несретницима! Ја поћер’о оно тракторче уз брдо док нисам дош’о до мјеста оклен не могу ни тамо ни вамо. Скупише се комшије, стадоше псовати, ‘оће и они да бију и бог! Разумијем ја њих! Закрчио сам пут, на прилику, па нико не може ни уз брдо, ни низ брдо! Јој мене, јадном! Куну ме жене, ђеца ми се смију, људи псују, на прилику, ко да сам ратни злочинац. Доњеше ми будак и крамп и оставише самог да закопам мјесто у брду ђе ћу ову скаламериу да свргнем с пута. Два дана и двије ноћи сам ти, на прилику, крампао док нисам мали плацић закопао да могу да паркирам трактор да ником’ не смета. Нико ми ни чашу воде не донесе. Поседали у ‘ладовину и поцркаше од смеха…

Ет’, има томе, на прилику двије године. Доктор Страјо више није Народни посланик, огадило му и то, сад има своју велику болницу неђе у страној држави. Тамо жене не раде тешке послове, не зноје се и не подкидају, неће му се огадити. Онај полутан дош’о прољетос са неким геометрима да одреди међе моје шуме, каже то је сад банчино. Тако је, вели, по Европском закону, узалуд се бусам и у прси бијем. Ако наставим тако да се понашам, зваће милицију. Не може се тако у Европу…

Једина срећа у мојој несрећи је што сам с’ватио да ја и нећу у ту Европу! Добро је мене и вође! Вратио ми се мој Спасоје! Надничимо сад по туђим шумама. Само смо сад заменили улоге: ја сам магарац а он је газда. За случај, на прилику, да дођу ти из Европе за заштиту животиња нека мене заштите, Спасоје је паметан, сам ће се снаћи!

Љиљана Браловић

Овај унос је објављен под Жикишон 2012, Приче и означен са , , , , . Забележите сталну везу.