Kњига: Маратон на кратке стазе (афоризми)

Маратон на кратке стазе (афоризми)У само предвечерје лета 2012. године на сатиричном небу Србије и Црне Горе појавила се је збирка афоризама под називом „Маратон на кратке стазе“. Издавач ове књиге је кућа „Биндер“ а у улози главног уредника налази се Весна Денчић. Ауторски секстет чине Ненад Ћорилић, Миодраг Стошић, Срђан Динчић, Ненад Вучетић, Владмир Драмићанин и Бојан Рајевић.

Ова збирка афоризама специфична је из најмање два разлога. Најпре, она окупља шесторицу аутора младе генерације, од којих један долази са Цетиња и тако доказује да горки смех сатире може да мимоиђе чак и ревносне балканске царинике. Такође, занимљиво је да чак четири од шест аутора ове књиге (за сад) представљају добитнике „Вибове награде“, док су неки од њих власници и других признања из ове области.

Уредница, Весна Денчић, потрудила се је да унутрашње решење књиге буде интересантно читаоцу па је тако први део књиге „рафални“ приказ афоризама у којем се наизменично смењују аутори и њихови афоризми. У другом делу дат је класичан портрет сваког аутора у виду биографије и афоризама.

Питкости књиге доприносе карикатуре Сава Бабића, као и графичко решење корица од стране Предрага Денчића.

Књига „Маратон на кратке стазе“ поседује две рецензије. Прва је дело Радоја Фемића, а друга Драгутина Минића Карла.

За сада штампана у тиражу од 600 примерака, ова књига ће се ускоро наћи на продајним местима широм Србије и Црне Горе а до тада ће њени аутори организовати неколико промоција где ће публика моћи да дође до примерака и поразговара са писцима.

Радоје Фемић о књизи

МАРАТОН НА КРАТКЕ СТАЗЕ

Значајан број књижевних дјела која књижевна историја препознаје као дјела неспорног умјетничког квалитета, представљају умјетничку транспозицију друштвене стварности. При том, мисли се на туробну, оловну стварност, која је могла бити побијеђена искључиво напором духа и снагом стваралачке енергије. Посебно се у том смислу издвајају књижевна остварења која припадају комедиографској традицији. С временом је хумор преживљавао селећи се из форме у форму, да би се у наше вријеме доминантно склонио под кишобран афористичарске форме. Да је тако потврђује и зборник афоризама Маратон на кратке стазе.

Као резултат непрестаног дијалога (некада и отвореног сукоба) између стварности и сатиричког гледања на стварност, настаје афоризам. У вези са тим важна је и спремност афористичара да се у корист сатире послуже свакодневицом, што аутори овог зборника потврђују својим афоризмима без изузетка. Тематски распон њихових афоризама је изузетно широк, али је циљ стално исти – интелектуалном жестином и снагом креације жигосати деформисану стварност, и ставити је у службу сатире. У овакав поредак стварности увјеравају нас афоризми Ненада Ћорилића:

Србија је непресушан извор талената.
У то се цео свет уверио.

Овај афоризам својом снагом супституише бројне расправе о стању нашег друштва, и о последицама тог стања у последњим деценијама. Суд овог афоризма је коначан. Иза њега не слиједи ништа. Изузев моралне обавезе читаоца да се над њим дубоко замисли. Бритку сатиру која није лишена горчине смјењује искра оптимизма, кроз коју се провлачи и наша вјера у посебност:

Наш Титаник је чудо технике.
У стању је да потоне
неограничен број пута.

На сличан начин с читалачком публиком комуницирају афоризми Ненада Вучетића. Они усмјеравају пажњу ка суштинској одлици афористичарске форме – да се афоризмом третирано искуство уопшти, заокружи, добијајући тако обрисе дефиниције, у чију се необоривост читалац увјерава „на лицу мјеста“:

Гардероба са именом и презименим постоји
да би је обукли људи без имена и презимена.

На овај начин се категорија актуелног трансформише у категорију трајног, а умјетнички суд афористичара активира механизам идентификације код читаоца. Умјетничка дјелотворност афоризма почива на ефекту изневјереног очекивања, чиме се Вучетић зналачки служи:

Књиге се могу купити на кредит.
Оцене, само у кешу.

Тема корупције, која се обрађује конкретним афоризмом, показује се као једна од најинспиративнијих у тематском регистру аутора овог зборника.

Поред тематске усредсређености на мотиве који представљају нездраву стварност, некада се рефлектор афористичарске пажње окреће ка природи самог афоризма, па Владимир Драмићанин гномским стилом указује на чудновату ћуд афоризма:

Један афоризам састављам годинама.
Баш ме занима ко ће први да попусти.

На другом мјесту Драмићанин додатно дочарава природу афористичарког позива, успостављајући својеврсну умјетничку дијагнозу:

Ви сте афористичар?
За ту болест нема лека.

Тема криминала заокупља и пажњу Миодрага Стошића, чији афоризми имају значење које се може реализовати на више планова истовремено:

Србија је једина земља која нема метро
а има оволико подземље.

Оштрица афористичарског пера усмјерена је и према представницима оних занимања која, услед недостатка храбрости, ријетко подлијежу критици:

Хирурзи носе маске да их пацијенти
после операције не би препознали.

Песимистичну визију нашег друштва афористичар Срђан Динчић ублажава својим виспреним афоризмима, какав је следећи:

Пророци у Србији немају основне услове за рад.
Овде нема будућности.

Јединство у различитости Динчић постиже доводећи у контакт различите мотиве, чија се супротност огледа и у избору вербалних јединица, што резултира хумористичким ефектом:

Таман кад је деда открио Фејсбук
Свети Петар га је додао за пријатеља.

Однос супротности који се успоставља на релацији између свијета политике на једној, и обесправљених појединаца на другој страни, за формулисање афористичарске поенте веома успјешно користи Бојан Рајевић:

Многи политичари имају јахте,
Али је доста и грађана који живе на води.

У милости афористичара с правом нијесу носиоци власти, тако да афоризми ове тематске оријентације носе у себи шарм смјеле формулације:

Премијер је нагласио да ће раскрстити са криминалом
и он и даље стоји иза тога.

Аутори овог зборника су се огледали и на многим другим темама као што су: економска стварност, статус спорта, стање наше земље, њених граница, односа међу половима… Упркос различитим приступима заступљених афористичара, за потребе овог кратког огледа може се уопштити: њихови афоризми најчешће почивају на оксиморонској структури, помоћу које се ствара сатирички ефекат и афористичарска поента, уз максимално вођење рачуна о ограничавајућем питању форме. Високим квалитетом својих умотворина, овдје заступљени афористичари су се показали као достојни учесници Маратона на кратке стазе.

Овај унос је објављен под Књиге и означен са , . Забележите сталну везу.